Поклоњење светињама Русије

Педесетница у Сергијевом Посаду са Патријархом московским и све Русије

Поклоњење светињама, моштима и светим местима има дугу историју и важан значај у нашем предању, као и стварању идентита верника и верног народа.Поклоници немају за циљ, као туристи, да нађу нешто егзотично, оригинално и нетакнуто, или конзумацију неких псеудо-духовних места и догађаја, нити пак да нађу нешто изворније од верског и евхаристијског живота у својој локалној цркви.

Циљ поклоништва је да тражи Бога, да се одриче себе и замишљених ‘сигурности’ у животу, у присуству светиња и светих места. Зато је једна од главних врлина поклоника смирење и промена (покајање) за разлику од туриста који космополитиским (непромењеним) погледом тражи ‘аутентична (непромењена)' места ненарушена присуством других (другог) туриста.

У периоду од 25. маја до 4. јуна, ове године, Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Господин Лонгин у пратњи протојереја Дарка Спасојевића, старешине Саборног храма Светог Васкрсења Христовог у Чикагу, водио је повећу групу верника на поклоњење светињама Русије, и ходочашће које никог није оставило равнодушним.

Већина поклоника су били из Чикага и ближе околине, а неколико њих из других крајева Америке, Канаде и Србије, да би се сви срели у Санкт Петербургу.

Први дубок утисак који Русија оставља на посетиоце јесу енормне површине и раздаљине, с обзиром да је Русија са 17,000,000 (седамнаест милиона) квадратних километара, површински највећа земља на свету, и да има једанаест временских зона. Исто се односи и на Руску православну цркву која у свом окриљу, у Русији и широм света, има 150,000,000 (стотину педесет милиона) верника. Ништа мање од поменутих бројака и енормних параметара није било руско гостопримство и љубав према српском народу. Пажња и љубав према нама, наглашена на сваком кораку и због посебног поштовања према према Епископу Лонгину, који има дуге везе са руском црквом, од времена похађања ”Московске Духовне Академије” до пријема ордена Руске Православне Цркве који му је уручио Патријарх московски и све Русије, Господин Кирил.

У Санкт Петербургу, или како га неки називају, ”северној Венецији”, руском прозору на запад, граду величанствене лепоте, који је је као музеј на отвореном, чији су становници поносни на аристократски дух града, провели смо три дана, и обишли многе светиње, ”Казанску саборну цркву”, ”Исакијев сабор”, ”Храм на крви”, ”Смоленскоје гробље,” као и музеј ”Армитраж”, и друге светиње и знаменитости.

Потом се група упутила у манастира Валаам (у области Карелија), који је испреплетан руском, шведском и финском историјом. Током дана, у пратњи једног монаха и локалног водича обишли смо више скитова, и током ручка и пријема посебно припремљеног у част Епископа Лонгина, у централном манастиру Светог Пребражења Христовог, чули надалеко познати валаамски мушки хор.

По повратку у Санкт Петербург обишли смо Царско село или Пушкин, градић кога тако називају јер је у њему неко вријеме живио познати руски пјесник. Градић је настао на имању које је почетком 18. века дароваo Петар Велики својој супрузи Катарини Првој, где је изграђена велелепна палата, некадашња резиденција руских царева, а данашњи музеј са предивним парковима.

Следећег јутра допутовали смо брзим возом у Москву, а потом у градић Сергијев Посад, који се налазе око седамдесетак километара североисточно од Москве, и Тројице-Сергијеву лавру, духовни центар Руске православне цркве, који је основао један од најслављенијих руских светаца, Свети Сергије Радоњешки, у четрнаестом веку. У послеподневним часовима поклоници су обишли многобројне цркве у лаври, поклонили се моштима Светог Сергија, а потом присуствовали празничном бденију уочи празника Силаска Светог Духа на Апостоле – Тројице. Исто вече, Епископ Лонгин је у пратњи протојереја Дарка посетио своју alma mater ”Московску Духовну Академију” основану 1685. године у Москви, и премештену у Тројице-Сергијеву Лавру 1814. године, и имао пријем и вечеру са ректором Академије и председником Одбора за образовање Руске православне цркве, Архиепископом верејским Господином Јевгенијем. Следећег дана, на празник Педесетнице, владика Лонгин је саслуживао на Светој Литургији са Патријархом московским и све Русије Господином Кирилом; Архиепископом верејским Господином Јевгенијем, и Архиепископом сергијево-тројицким Господином Теогностом, и многобројним свештенством.

У наставку, обишли смо светиње у градовима Суздаљу и Владимиру, а потом се упутили у Москву, где смо провели остатак ходочашћа. Владика Лонгин је пратњи протојереја Дарка, посетио Његово Преосвештенство Епископа моравичког г. Антонија, викара Патријаха српског и настојатеља Подворја Српске патријашије у Москви, где је примљен са великом љубављу и топлом добродошлицом. Поред црква и знаменитости Кремља, обишли смо и манастир Покрова Пресвете Богородице и поклониле се моштима Свете блажене Матроне Московске, као и знамениту ”Третјаковску галерију,” са чувеном иконом Свете Тројице, Андреја Рубљова, као и ”Владимирском иконом Пресвете Богородице”, и тиме завршили поклоничко путовање. Овде помињемо само нека од места које смо имали прилике да видимо и посетимо. Занимљиво је поменути, да је у Москви, по тврдњи локалног водича, у совјетском периоду и све до 1985. године, било само тридесте пет активних храмова, а данас их има више од хиљаду, у току је (или се планира) изградња још двеста храмова. Само овим, као и многим другим природним и културним богатствима, Русија важи за једну од дестинацију у којој сваки пут кад одете можете видети нешто ново.

Историјски наративи и речи, често пута имају тенденцију да буду апстрактни, али доживљена искуства, физичко присуство и додир са светињама остављају дубок и дуготрајан утисак у нашем памћењу и срцу. Ово поклоничок путовање је оставило дубок траг на све поклонике, који су се вратили кућама са великом духовном радошћу и новим искуством, које сада могу да поделе са својим породицама и пријатељима, и тиме додају овом путовању мисионарску димензију и духовну добит.

Протојереј Дарко Спасојевић

Извор: Епархија новограчаничко- средњезападноамеричког