Холистички поглед на свет: о. Радован Биговић на семинару свештенства Епархије средњоевропске

Са благословом и у присуству Његовог Преосвештенства Епископа средњоевропског Г. Константина свештеничко братство Епархије средњоевропске одржало је јуче, у понедељак 14. септембра, у Центру за источне цркве у Регензбургу једнодневни семинар под насловом «Бог - Божија творевина». Повод за одржавање овога семинара био је почетак Црквене године и Дан Божије творевине (1/14. септембар), чије је обележавање у Православљу иницирао блаженопочивши Васељенски Патријарх Димитрије I 1989. године, а који је посебно тематизован на европском међуцрквеном скупу у Сибињу (Румунија) 2007. године.

После Свете Литургије којој је присуствовао и Преосвећени Епископ Г. Константин, проповед је на немачком језику изговорио јереј Радомир Колунџић, парох у Дортмунду. У беседи је истакао да се Света Православна Црква творевине Божије сећа свакодневно, посебно у оквиру вечерње молитве на почетку црквеног дана. Основ за позив Православне цркве својим верницима да се сваког 1. (14) септембра посебно моле за творевину Божију је «спознаја хармоније и лепоте плана Стварања», рекао је о. Радомир. Управо експонирана позиција човекова у процесу Стварања садржи налог да се божански план Стварања и оствари, подсетио је јереј Радомир Колунџић у својој проповеди. Он је такође нагласио да је брига за творевину Божију садржана и у међуцрквеним документима каква је Карта Екуменика.

«Земља није наше власништво, већ дар Божији»

После Свете Литургије, на семинару одржаном у просторијама Института за источне цркве, главни предавач скупа, протојереј-ставрофор др Радован Биговић, професор и продекан Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одржао је веома надахнуто предавање о аспектима односа према Божијој творевини. Професор Биговић се при том осврнуо на историју европске мисли и подсетио да су се приликом процеса раздвајања научне и теолошке мисли развијали и опречни ставови у односу према Творцу и творевини: док је наука била склона да негира и напада Творца, концентришући са на испитивање творевине, теолошка мисао је повремено, у ревности да одбрани Творца, нагињала игнорисању творевине. Професор Биговић је затим у свом излагању пледирао за православни приступ овој проблематици који се не да свести на једноставне дихотомије, већ напротив представља холистички поглед на свет: нити човек може без творевине, нити творевина може без човека. Православље садржи велики број примера поштовања Божије творевине, подсетио је о. Радован: ниједна Света Тајна се у Православној цркви не врши без учешћа материје.

У контексту Дана Божије творевине који славе не само православни, већ и инославни, професор Радован Биговић је нагласио да неће бити еколошког препорода ако у њему не буду учествовали сви, без обзира на њихово религијско опредељење. Јудео-хришћанска цивилизација је при том посебно одговорна за загађење човекове околине и неодговоран однос према Божијој творевини уопште: њена похлепа резултира тиме да други умиру од глади, рекао је о. Радован Биговић у Регензбургу. Земља није наше власништво, већ дар Божији дат нам на управљање, подсетио је овај еминентни српски православни теолог. Коначно, он је нагласио и да екологији природе претходи екологија душе: да без очишћења ове потоње ни она прва неће моћи да буде очишћена.

Професор Биговић подсетио је у свом излагању и да је Епархија средњоевропска у окриљу СПЦ прва обележила Дан Божије творевине једним богословским семинаром.

Осим о. Радована Биговића на симпозијуму је говорио и виши црквени саветник др Јохан Шнајдер (Johann Schneider) који је истакао да су западне цркве биле изненађене да је предлог да се дан Божије Творевине слави на међуцрквеним скуповима у Грацу и Сибињу (2007) дошао управо од православних. Могућност да православни допринесу заштити Божије творевине је велика, рекао је др Шнајдер и позвао да се парохије и црквене општине СПЦ укључе у прославу Дана Божије творевине тамо где се овај дан прославља.

Након семинара и ручка, Епископа и свештенство Епархије средњоевропске примио је у Кнежевској сали Скупштине града Регензбурга градоначелник Ханс Шајдингер (Hans Schaidinger). Он је похвалио сарадњу са Србима у овом граду и понудио им подршку која би могла да иде и до помоћи приликом добијања имања за градњу новог храма. За сада се богослужења у Регензбургу одржавају у храму Преподобног Симеона Мироточивог, који се налази у оквиру Института за источне цркве.

Његово Преосвешетнство Епископ средњоевропски Г. Константин захвалио се градоначелнику Шајдингеру на гостопримству и понуђеној подршци. Он је такође подсетио да Српска православна црквена општина у Регензбургу постоји већ тридесет година, а да су православни Срби присутни и као студенти на Институту за источне цркве. На крају, Преосвећени Владика је подсетио и на симболичну чињеницу да Регензбург и Србију повезује једна велика река: Дунав, који је плован управо до Регензбурга.

Извор: Епархија срењоевропска