Хорско певање – интервју са ђаконом Стефаном Милисавићем
О значају црквене музике и хорског певања као и о условима за настанак и даљи рад једног хора, разговарали смо са ђаконом Стефаном Милисавићем хоровођом и диригентом хора при храму Светог Георгија у Будимпешти.
Познато је да у православној цркви није заступљена инструментална музика али вокална свакако јесте. Да ли можете да нам кажете нешто о вокалној црквеној музици?
Када је реч о православној цркви, а поготово о нашој Српској цркви, црквено појање се углавном базира на народном певању које се на просторима наше Цркве од „вајкада“ певало. Познато је да је византијска црквена музика у старини била основ црквеног појања уопште. Оно што је за нас битно јесте да негујемо наше традиционално црквено појање. Током векова наилазимо на неколико варијанти црквене музике у пракси се то често назива певничко појање и хорско појање. Црквено хорско појање се временом код нас развијало под утицајем из Царске Русије, која је посебно неговала хорско појање.
Шта је предуслов за постојање једног хора и за његов рад ?
Предуслов су првенствено одговарајуће позитивне прилике које су у нашим местима могуће. Нису све црквене заједнице у могућности да оснују хор. То све зависи од броја људи уопште, старосне доби, од броја заинтересованих као и од људи који имају основно музичко знање. Наравно, најчешће је предност у већим местима где има могућности за тако нешто, где се налазе музичке школе и остале сличне институције. У оваквим местима постоје могућности да се организују аудиције како би се оформио хор. Постоје и остали предуслови – првенствено да особе које долазе на аудиције знају да певају. Диригенти треба да буду веома опрезни, да не снисходе кандидатима због познанства или хришћанске љубави јер ово може негативно утицати на даљи развој и рад хор.
Каква је ситуација са хорским певањем у Мађарској када је у питању наш народ односно наша Епархија будимска? Познат је Хор Јавор који већ деценима траје на овим просторима и да ли данас има неких промена на пољу хорске црквене музике?
Када говоримо о хорском појању овде код нас, као што рекосте постоји хор Јавор већ дуги низ година. Они негују управо ону стару праксу која је овде била присутна, а то је да се вежбало искључиво мушко певање. Заправо ово су била певачка друштва. У многим местима људи су се црквеним појањем бавили аматерски, имали су љубав према цркви и певању и оснивали су певачка друштва. Осим хора Јавор који код нас постоји, и остале православне конфесије нпр. руска православна парохија у Будимпешти има свој хор који негује Руску црквену музику. А што се нас Срба тиче новина је наш хор при будимпештанској цркви Светог Георгија.
Већ неко време при цркви Св. Георгија у Будимпешти делује хор. Одакле иницијатива за оснивање овог хора и како је започео његов рад?
Иницијатива је првенствено потекла од Његовог Преосвештенства Епископа будимског Господина Лукијана који ми је дао у задатак да оснујем хор при овом храму а који би певао недељна и празнична богослужења. Хор је настао у фебруару 2019. године, тачније тада смо започели акцију прикупљања чланова хора. Будимпешта је наша највећа парохија те овде имамо много заинтересованих за овако нешто. Такође у Будимпешти постоји и Српска школа Никола Тесла која има свој женски школски хор. Захваљујући предусретљивости школе, ја сам отишао на једну од њихових проба и позвао све заинтересоване да се прикључе и црквеном хору. Хвала Богу, било је доста заинтересованих за црквени хор, чак и више него што сам очекивао. Тада сам окупио девојке из наше школе али и остале који учествују у богослужењима и црквеном животу. Почели смо да се припремамо за храмовну славу – Ђурђевдан. У тих неколико месеци успели смо да савладамо већину композиција које се певају на Литургији. Спремали смо се за свету архијерејску Литургију што представља један посебан изазов. Већину ствари смо савладали и на Ђурђевдан 2019. године смо пробили лед када смо изазвали веома позитивне реакције свих присутних који можда нису веровали да ћемо за кратко време успети да се увежбамо. После овога певали смо у Помазу такође на храмовној слави.
Како се одржавају пробе и колико често? Како се припремате за литургијске наступе?
На самом почетку када смо се спремали за прво учешће у литургију, имали смо недељно две па чак и три пробе. Иначе се трудимо да имамо једну пробу недељно. Некима је понекад немогуће да стигну на пробу али радимо у договору и увек нађемо одговарајуће решење како би свима одговарало. Што се тиче саме пробе, на почетку обавезно прочитамо молитву пред почетак појања и крећемо са упевавањем. Отпевамо лествице, неколико краћих црквених песама и затим крећемо са радом. Понављамо оно што смо претходно савладали, одговарање на јектеније и затим први и други антифон, и друге литургијске песме. Херувимска песма је једна од најлепших литургијских песама и њу смо спремили веома емотивно како би вокално дочарали свештене радње које се у том тренутку врше. Сада смо у прилици да након свега што смо савладали, учимо и друге црквене песме нпр. причастен.
На основу чега бирате литургијске композиције и остали материјал за рад ?
Литургијске композиције сам бирао углавном на основу вокалних могућности самих певача. Радимо највише на двогласном певању, па чак некада када нисмо у могућности певамо једногласно. Понекад певамо у трогласју. Наши чланови нису довољно музички потковани да би савладали све те препреке. Зато сам бирао једноставније композиције, углавном двогласне мелодије које се лако певају и нису тешке за научити.
Које су тешкоће у раду ?
Тешкоће су углавном практичне природе. Само окупљање људи на пробу понекад представља проблем због утицаја великог града, јер свако има своје приватне обавезе. Својеврсну тешкоћу представља и рад са девојкама из школе, због њихових година и дозе неозбиљности која понекад постоји. Међутим када прионемо на рад и певање, све функционише беспрекорно и без икаквих проблема.
Да ли можда постоји упис нових чланова и на који начин заинтеросовати друге људе да приступе хору?
Позив да буду део хора је увек актуелан и ми то напимињемо сваке недеље у цркви. Отац Зоран Остојић не пропушта прилику да се после сваке Литургије захвали хору и похвали нас за певање. Такође, он често том приликом позива и све заинтересоване који би желели да уче и негују црквено појање да нам се слободно прикључе. Нови кандидати су увек добродошли, не само овде код нас него у целој нашој помесној Цркви. Немамо проблем осипања хора, али позив за нове чланове свакако стоји и у процесу смо осмишљавања аудиције које ће надам се умножити наш хор.
Каква је тренутна ситуација у вези са пандемијом коронавируса и колико се то одражава на хорско певање ?
Пандемија коронавируса је утицала на наш рад исто као и на цео свет. Доста смо успорили рад због пандемије. За време првог таласа вируса, на неко време смо прекинули са вежбама а када се то умирило половином године, опет смо почели са пробама. Сада је у току други талас вируса те смо остали без доста чланова због изолације, без којих нема великог напредка. Међутим упркос овим проблемима хор у смањеном капацитету и даље учествује на недељним и празничним богослужењима.
Да ли сте до сада негде гостовали и какви су планови даљег рада ?
Као што сам рекао на почетку, први пут смо наступили за Ђурђевдан у Будимпешти а затим у Помазу. Било је још много позива, на неке смо се могли одазвати а на неке нажалост нисмо. Наш највећи наступ је био ове године за Недељу православља у Темишвару. Благословом нашег Владике певали смо архијерејску Литургију заједно са хором темишварске Саборне цркве а затим и на отварању изложбе икона Јасеновачки Новомученици која је уприличена у Епископском двору у Темишвару.
Постојали су неки планови за будуће наступе али то је тренутно одложено због епидемије која хара светом.
Какав је значај овог хора за нашу заједницу уопште ?
Значај нашег хора је велики, јер често у цркви дешава да нема никог ко би могао да пева на богослужењима. Овај проблем је заступљен широм наше Цркве, мислим и на Србију. Наши свештеници често имају проблем са тим и у великим градовима а о мањим местима да не говоримо. Што се нашег хора тиче, првенствено певамо у Будимпешти али вољни смо да певамо и другде. Богослужбено благољепије је овим подигнуто на виши ниво. Лепо је када епархије имају свој хор. Имамо прилике на интернету да видимо разне хорове. Велике епархије оснивају чак и свештеничке хорове а оне мање оснивају певачка друштва слична нашем. Оно што је за нас веома важно, имамо хор који може веома свечано и достојанствено да отпева Литургију. Надамо се да ћемо се временом све више развијати.
Да ли имате неку поруку за читаоце и оне који евентуално размишљају да се прикључе хору ?
Свима онима које интересује црквено појање и који имају љубав према цркви поручујем да се слободно обрате мени и заједно ћемо учинити све што можемо. Заинтересовани смо и за држање часова певничког појања. Знам да постоји много неких препрека које људе спутавају да се прикључе тако нечему али сви су добродошли. Морамо да учимо, негујемо и развијамо наше црквено појање и тиме доприносимо активном црквеном животу.
Желимо Вама и свим члановима хора најпре добро здравље и много успеха у будућем раду. Хвала на разговору.
Разговор водио јеромонах Варнава (Кнежевић)
Извор: Епархија будимска
