И храм Баала у Палмири уништен

Терористичка милиција Исламске државе разорила је у Палмири, граду у централној Сирији, још један више стотина година древни храм. Реч је о храму Баала (Ваала), јављају у недељу увече инернационалне новинске агенције. Овај храм се налазио на једном од највећих археолошкох комплекса који је стајао под заштитом Унеска. Подигнут је у првом столећу након Христа и представљао један од најзначајнијих споменика на Блиском истоку.

Почетком прошле недеље је, као што смо писали, терористичка милиција у Палмири уништила 2.000 година стар Бал-шамин-храм.

Палмира је једно од најспектакуларнијих историјских градова на Блиском истоку и стоји на листи ”светског културног наслеђа” Унеска. Овај град-рушевина налази се покрај истоименог савременог града у географској средини Сирије. Безумним разарањем античких старина у Палмири поништен је културни идентитет сиријског града. Недавно је разорен такозвани ”Баал-шамин-храм”, мањи храм у Палмири, који је био посебне лепоте са својим фантастичним стубовима, луковима и остатком боја старих преко 1200 година. То је тежак културни губитак, будући да је култ семитског бога Баала (Ваала) био посебно развијен у Палмири и у окружењу Старог и Новог завета био веома значајан.

Пре разарања ”Баал-шамин-храма” је је терористичка исламска милиција одрубила главу јеном интернационално познатом археологу Халед ал-Асаду. Он је био археолог који је гигантску територију рушевина најбоље познавао. Ми доживљавамо оно што су својевремено талибани у Авганистану учинили са сататуама Буде – једноставно их динамитом у ваздух дигли. Такво беснило не познаје никакав респект пред било чијим културним идентитетом. Само се један циљ - који оправдава сва средства - има остварити: Исламска Божја држава. Оваква теократска творевина треба да почива на рушевинама разорених културних предања које су друге религије изградиле. Сунитски терористи су у неким деловима Сирије и Ирака прогласили ”Калифат” и желе да насилно остваре исламско право. За њих су антички реликти израз кумира и идолопоклонства, и њихово разарање је део ”чишћења незнабоштва”. Вест о разарању Палмире стиже само неколико дана након вести о усековању главе шефа-археолога античког локалитета Халед ал-Асада. Унеско је разарање храма у Палмири прогласило ратним злочином и његова директорица Ирина Бокова је за штампу изјавила да се ”виновници морају позвати на одговорност”.

Damnatio memoriae: Брисање идентитета

Један немачки историчар је овакво насиље назвао ”појачаним видом насиља над човечанством”. Терор и насиље над античким старинама, средњовековним црквама, шиитским џамијама и суфистичким ковчезима који се са архаичним појимањем терористиче милиције не поклапају, усмерене су дректно против људи чије је место у тим регионима незаменљиво. Екстремисти су још у лето 2014. дигли у ваздух шиитске и суфитске светиње у Мосулу, Тел Афару и Тикриту. Позната гробница пророка Јоне, коју су и хришћани и муслимани уважавали, сравњена је са земљом. У фебруару ове године је у једном пропагандном видео снимку показано демолирање асирских статуа у музеју у Мосулу и на археолошком терену Ниниве. Следили су снимци о античком граду Нимруду, који су делимично булдожерима сравњени са земљом. Сада су екстремисти је у Палмири уиштили више артефаката.

Оаза у пустињској степи

Палмира је настала у оази у пустињској степи која се данас простире од централне Сирије, источног Јордана, Саудијске Арабије преко западног Ирака. Само на појединим местима су извори воде. Оаза се развила у чвор између Истока и Запада кроз коју су путовали каравани на магарцима и камилама. Град је постао срце трговине између Месопотамије, Јемена и Анатолије.

Живот у оази изискује од људи посебне стратегије прилагођавања, те је умерен однос према ресурсима био саставни део плана за гарантовано преживљавање. Јавности је Палмира посебно добро позната још из античке ере. Из тог времена су добро очуване стазе и путеви са стубовима, позориште и више храмова, као и надалеко чувене гробне скулптуре и пластика. Град Палмира је подигнут под Селџуцима (од 3. до 1. века пре Христа). Егзотични производи, као свила из Кине и зачини из Индије, могли су се купити у њему. Палмира је својим специјалним Know-how о путевима импорта била активно укључена у трговачке експдиције.

Отуда није чудо што су римски цареви покушавали да Палмиру присаједине Римском царству. Цар Трајан је Палмира учинио вазалом Рима у 106.г. после Христа, цар Адријан 129.г. после Христа прогласио ју је слободним градом, да би му цар Каракала 212.г. после Христа дао статус colonia Romana са многим правима. Палмира је у сенци Рима доживела време свог кратког процвата.

Посебно у време чувене краљице Зеновије из Палмире, удовице Септима Одаината, која је град представљала као надрегионалну моћ. Под царем Аурелијаном дошло је до противудара. У кажњеничкој експедицији у години 272./273. после Христа Палмира је разорена, изгубивши и политички и комерцијални значај.

Мотивација у овој офанзиви разарања је само наизглед религиозна. Позадина овог ”чишћења” је не само драстично потирање религиозног идентитета другачије вере суфиста или шиита и утврђење безусловног, апсолутног монотеизма, и ништа не сме стајати на путу будућем хомогеном ”Калифату”, и ништа не сме подсећати на време пре њега (tabula rasa).

Нису само ратне стране, владавина терора, већ и мафијашке мреже ратних профитера на црој берзи које разарају културни регион и животну основу људи у Сирији. Опљачкани антиквитети су на црним берзама веома уносан посао.

протођакон Зоран Андрић, Минхен