Храм Успења Пресвете Богородице у Палама национални споменик

Комисија за очување националних споменика БиХ прогласила је храм Успења пресвете Богордице у Палама националчним спомеником БиХ. Храм је подигнут 1909. године, а освећење је обавио митрополит Евгеније Летица. Освећење темеља цркве обављено је на Петровдан 12.јула 1908. године, а чин освећења извршио је прота Васо Поповић. На освећењу темеља било је присутно више од 1000 људи. Два и по мјесеца након овог чина дошло је до анексије БиХ, па је градња храма настављена тешким условима.

Већ 30. августа 1909. године храм је био саграђен и посвећена је Успењу пресвете Богородице - Великој Госпојини коју општина Пале прославља као славу града. Остало је записано да је тог дана на хиљаде вјерника - младо и старо, мушко и женско, сељаци и господа „дојахали на коњима, возом или пјешке из Горажда, Трнова, Фоче, Сарајева, Високог, Зенице, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда тако да се цркви у свечаном чину освећења тешко могло прићи.

Први свештеник био је Ђорђе Грабеж, чији је син Трифко био члан Младе Босне и један од учесника атентата на престолонасљедника Фердинанда 1914. године. Цркву на Палама је пројектовао несвршени грађевински техничар Лазар Дрљача /24/, српски Крајишник. Након што је у прољеће 1905. године расписан конкурс за израду пројекта цркве на Палама, Лазар је свој пројекат је предао почетком јула који је добио прву награду и по њему је грађена црква на Палама.

Паљанска црква је укошена за 35 степени, олтар је окренут према југоистоку, а портална врата према сјеверозападу, а не у правцу запад-исток. Градитељ је на дан освећење темеља зграде направио грешку, која је повукла и друге, као што је споменик жртвама првог свјетског рата и неколико зграда стамбеног и јавног садржаја.

На почетку Првог свјетског рата 1914. године аустроугарски војници су скинули звоно са храма и отпремили га у топионицу, што је у то вријеме била општа појава. Паљанска црква је на почетку рата била мјесто гдје су се затварали царски коњи. Та "цивилизована Европа" утјеривала је у храм алате, путаље, дорате, кулаше. У Другом свјетском рату пуне четири године пламтјела је ватра унутар храма, с времена на вријеме, ту међу коњима, међу свецима, међу фрескама.

Дијелови олтара, свете књиге, књиге рођених и умрлих, љетописи, повеље, крстионице, све од чега је могла да се потпали ватра изгорило је. Скрнавећи храм усташе су окретале ликове светаца према зиду, да свети не виде њихове злочине.

Након завршетка рата, Паљани су обновили свој храм. Слава сркве је празник Успење пресвете Богородице 28. августа, а саборни дани Велика Госпојина 28. августа, Петровдан 12. јула, Усјековање главе светог Јована Крститеља 11. септембра.

Извор: Митрополија дабробосанска