Храмовна слава манастира Бешка на Скадарском језеру

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 7. априла 2019. године, на Благовести, свету службу Божју у манастиру Бешка на Скадарском језеру.

Владика је служио Литургију поводом храмовне славе манастирске цркве Благовести Пресвете Богородице, задужбине благоверне књегиње Јелене Балшић, кћерке Светог великомученика косовског Лазара и жене Ђурђа Страцимировића Балшића.

На Литургији, у којој је молитвено учествовао велики број верних, одговарао је хор из Крушевца.

-Ријечи Светог пророка Божјег Велики си Господе и чудесна су дијела Твоја и нема ријечи је да опише чудеса Твоја одјекују кроз вјекове на сваком мјесту, а посебно пред овом светињом, гдје су се сретале и сретају душе са живим и вјечним Господом. У овој светињи, у којој почивају мошти Свете Јелене Лазареве, сусреће се древна Зета и Рашка, у њој живи сусрет и загрљај Србије и Црне Горе – Крушевца града царскога и овога светога простора. Велика и дивна истина се овдје открива и сусреће, истина у којој је почетак нашег спасења, тајна Благовијести и тајна Христовог Васкрсења, поручио је Владика и наставио:

-Овдје се сусреће кроз вјекове и непрекидно свједочи та света тајна Христа од Дјеве Рођенога, кога су пророци прорицали, кога је анђео благовјестио са небеса, који се родио од Пресвети Дјеве и који је овдје са нама поживио и са нама је до краја свијета и вијека, јер је обећао и испуњава Своје обећање нећу вас оставити саме, остаћу са вама до краја свијета и вијека. Господ је са нама и међу нама, а заједно са Њим и сви они који су Га предсказивали прије Његовог рођења, сви који су кроз вјекове служили и Христа Бога приповиједали.

Владика је исказао радост због традиционалних сусрета житеља древне Зете, садашње Црне Горе, и потомака цара Лазара, хора и свештеника из Крушевца који су донели благослов Владике крушевачког Давида и нагласио да се обнављањем те древне светиње, која је била запуштена и запостављена столећима, обнавља свето вековно памћење:

-Захваљујући Господу, Богородици, Светој Јелени који су дали снаге нашим сестрама на челу са мати Фотином, да у ову светињу уграђују своју младост и свој живот, као и многи прије њих, храм Светога Ђорђа и Храм Пресвете Богородице Благовијести, као и само острво, свједочанство је Божје љепоте и свједочанство да је диван Бог у светима Својим и у творевини Својој.

После причешћа верних, Митрополит је предводио славску литију која је три пута опходила храм. Пошто је благословио и преломио славски колач, Владика је честитао славу сестринству на челу са мати Фотином и свим свечарима. Владика је подсетио да су Благовести слава манастира Ћелије код Ваљева где почивају мошти Светог  Јустина који се родио на Благовести и на исти празник га је Господ призвао из овога у вечни и непролазни живот .

Митрополит је саопштио да је Књижевна награда „Јелена Балшић“ за 2019. годину припала једном од најбољих савремених српских песника Рајку Петровом Ногу који из здравствених разлога није могао да присуствује свечаности, тако да ће му повеља и икона Свете Јелене, дар свете обитељи насликан руком мати Фотине, накнадно бити уручене у Српској књижевној задрузи у Београду.

Жири за доделу награде одлучивао је у саставу: проф. др Валентина Питулић, проф. др Мило Ломпар, проф. др Душко Бабић, књижевник Мирослав Максимовић, професор Љубица Петковић и Симон Ђуретић, секретар Савета Књижевне задруге.

У одлуци жирија, коју је прочитао г. Ђуретић, наводи се да се Рајко Петров Ного у свом књижевном стваралаштву дотакао мотива који су дубоко укорењени у архетипе слојеве српског националног биће:

-У свом богатом опусу песник преко индивидуалног и колективног искуства преноси слике свог најранијег доживљаја света. Митровдан и Ђурђевдан, трагање за топлином дома, где је изгорела кућа и у кући бол, код песника буди мелодију успаванке коју уместо мајке пева паук. Лични песников доживљај света није могао да се фокусира на колективно наслеђе, где се у његовом песничком изразу јасно детерминишу историјски, митолошки, религиозни,социјални и други слојеви традиционалне културе. У стваралаштву Рајка Петрова Нога слили су се лирски, епски и баладични тонови колективног наслеђе којима је песник дао лични израз. Симболима огњишта, прага, иконе, дувара, верига, паука, змија, хлеба, крста, песник је исказао најдубље слојеве свога бића у којима доминирају слике завичаја природе и људи.

Награда „Јелена Балшић“, чиј је покровитељ Митрополија црногорско-приморска, додељује се најугледнијим књижевницима и песницима сваке друге године у част ктиторке маснастира Бешке и песникиње Јелене Балшић.

Митрополит је уручио захвалнице приложницима и добротворима манастира Бешка господи Александру Вујошевићу, Жарку Вукадиновићу и Дејану Крачковићу.

У наставку сабрања изведена је празнична духовна академија у којој су учествовали глумица Љиљана Ђоговић из Крушевца, Милисав Поповић, гуслари Славко Драшковић, Жарко Бојић и Павле Радоњић, представици Удружења српских књижевника „Горска вила“ и песници Удружења књижевника Црне Горе хаџи Радован Радовић и Никола Ненезић.

Извор: Митрополија црногорско-приморска