Храмовна слава манастира Плужац

Храмовна слава манастира Плужац
Храмовна слава манастира Плужац
Храмовна слава манастира Плужац
Храмовна слава манастира Плужац

 Храмовна слава манастира Плужац и парастос архиђакону Викентију (Вујовић)

Братство манастира Плужац, и ове године, великом молитвеном свечаношћу прославило је своје небеске покровитеље - Свете цара Константина и царицу Јелену. Свету архијерејску Литургију служила су Њихова Преосвештенства Епископ ваљевски г. Милутин и Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан, уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномонаштва.

Приликом богослужења, епископ Милутин рукоположио је г. Милорада Петровића, вероучитеља у Предшколској установи „Милица Ножица“ у Ваљеву, у чин ђакона, а у чин чтеца рукопроизвео г. Чедомира Ђурића, вероучитеља ОШ „Војвода Мишић“ у Пецкој и сарадника редакције епархијског веб сајта. Такође, архијереји су одслужили парастос недавно упокојеном архиђакону Викентију (Вујовићу), сабрату и првом настојатељу манастира Светог Саве у Илајну (Аустралија). Сабрање је завршено агапама, које је приредило братство манастира Плужац.

-Када манастир или црква слави, цело село слави и то је светковина свих нас. Сви заједно треба да дођемо, пресечемо колач и помолимо се Господу за добро наше и добро целог света, казивао је у празничној беседи епископ Милутин учесницима литургијског сабрања у манастиру Плужац.

-Никада не знамо када ће нас Господ позвати. Зато постоји свети храм у коме се учимо шта је човек, како је настао и шта је његов циљ на овом свету. Господ је одредио да човек буде цар творевине, да управља и руководи целим светом. Али, данашњи човек постао је роб творевине. Окупљамо се у нашим манастирима да сачувамо оно што се сачувати може. Да једни другима проповедамо Христа Господа, крепимо се и молимо Га да зацари мир на земљи, ако смо достојни тога, указао је владика Милутин.

По светој Литургији, уследио је литијски опход и парастос недавно упокојеном архиђакону Викентију Вујовићу, великом духовнику који је оставио неизбрисиве трагове у животу српске дијаспоре у Аустралији. Отац Викентије био је сабрат и први настојатељ манастира Светог Саве у Илајну. Као млад монах, био је келејник у манастиру Беочин Епископу хвостанском Варнави (Настићу) кога је, као исповедника за веру у доба прогона комунистичких власти, Српска Црква увела у Диптих светих.

Извор: Епархија ваљевска