Храмовна слава манастира Подмаине

Митрополит Амфилохије: Будућност читавога свијета је у Православној Цркви

На дан када Црква слави Светог Рафаила Банатског, 29. августа 2019. године, поводом Успења Пресвете Богородице - храмовне славе манастира Подмаине и имендана игумана те свете обитељи Рафаила (Бољевића), Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је свету архијерејску Литургију у тој светињи надомак Будве.

Митрополит је у току службе у чин ђакона рукоположио Димитрија Игоревича Таланкина из Москве, кинорежисера и композитора, професора на Институту савремене уметности у Москви.

У архипастирском слову Високопреосвећени Митрополит је поручио:

-Послије великог страдања и мучеништва Цркве Православне, почевши од Русије па преко нас и шире, будућност читавога свијета у Православној Цркви Божјој – изворној јеванђелској. Западни народи су се, умјесто да наставе да се клањају само Христу и Часноме крсту и да им мјерило свеукупног живота буде богочовјек Христос, вратили паганском поимању историје и човјека претворили да буде мјерило историје и свих земаљских збивања. Богочовјек је мјерило свега постојећег, и Бог и човјек заједно. Господ рођен од Свете Дјеве чије Успеније прослављамо је мјерило историје, свијета, творевине Божје, свега што се догађало, што се догађа и што ће се догађати до страшнога Суда и на земљи и на небу и на свим знаним и незнаним свјетовима!

-Свако људско покољење призвано да пјева пјесму нову испуњену благом вијешћу о вјечној новој истини присутној у свим дјелима истинских и правих људи и Божјим дјелима на земљи. Ево и ми данас пјевамо пјесму нову у славу Христа Бога нашега, настављамо пјесму Светих пророка и апостола, дивних свједока Христових кроз вјекове до наших времена. Кроз вјекове лик Христов исцељује безбројне душе и надахњује да иду за Њим и слушају Његову свету ријеч, као Свети мученик Диомид из трећег вијека и многи други које данас прослављамо: Свети Рафаило Банатски, Преподобни Јоаким Осоговски, Свети мученик Стамат, Свети Јевстатије, други Архиепископ српски, Преподобни Роман Синаит... Календар је препун тих дивних и чудесних ликова који су појали пјесму нову и који су својим животом и својом мученичком крвљу свједочили Господа, рекао је Владика и наставио:

-Свети Рафаило Банатски Хиландарац је појао пјесму нову Христу Богу и посвједочио га својим подвигом у Светој Гори Атонској па је одатле дошао у Банат гдје је постао живи свједок живога Господа. Његове мошти се чувају у Зрењанину. Ових дана се упокојила и наша мати Кристина, која је као и њен отац Стефан који је писао службу и акатист Светом Рафаилу, са благословом оца Јустина Ћелијскога, била надахнута овим Божјим угодником. Мати Кристина која је 30 година заједно са мати Олимпијадом, која се упокојила такође недавно, била у манастиру Ћелији Добрској, наставила је то живо свједочанство Светог Рафаила Банатскога. Данас прослављамо и једног дивнога подвижника Светога Герасима Кефалонијскога, чије мошти су на острву Кефалонији гдје сам имао благослов да примим свештенички чим прије 50 година.

Говорећи о сили часног крста који је из далеке Русије у којој је хиљаде крстова и манастира уништено за време безбожног Совјетског Савеза, Митрополит је казао:

-Крст је дошао вјернима на поклоњење као живо свједочанство живога Господа. Мученичка крв безбројних новомученика росијских која се крунише мученичком крвљу цара Николаја Другога и царице Александре и њихове свете дјеце је сјеме за нове хришћане. Обнавља она бескрајну Русију и обнавља сав свијет, као што је то чинила и крв свих мученичка кроз вјекове. Обнавља се царска Русија и ево часни крст који је дошао и стигао овдје да и нас укријепи и да нам открије велику свету тајну да је све у историји Цркве Божје, у историји човјечанства и свијета, у знаку Крста Христовога, у знаку распећа, али и у знаку Христовог васкрсења. Ооно што учествује у распећу Христовом оно васкрсава и обнавља се непрекидно, свједок томе је и овај свети храм. Од 1838. године, када су Аустроугари приморали митрополита Петра Другог да напусти ову светињу, као и манастир Стањевиће, то су биле рушевине“ рекао је Владика и присетио се дана када је дошао отац Сава који је почео обнову и себе уградио у ову светињу:

-То свето дјело наставила је братија, отац Бенедикт и сада отац Рафаило и храм је васкрсао. Процвјетала је ова светиња и зато ми у њој пјевамо пјесму нову, пјесму стару, прастару, у славу Божију Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави. Бог нам се открио као смирен јагањац у Вителејемској пећини из које је засијала неугасива свјетлост Христовог лика и личности и сија и обасјава сав свијет.

На крају Свете службе Божје владика Амфилохије је честитао празник и славу светој обитељи и дан ангела оцима Рафаилу, Јоакиму, Прохору, Јерасиму, Јевстатију и Роману. Позвао је све да целивају Часни крст који је стигао из Иркутска, из далеког Сибира, како би донео благослов свих руских преподобних богоносних отаца, мученика и новомученика до Царских мученика Романових:

-Велики благослов који је стигао преко овога Часнога крста сједињује Исток и Запад, Сјевер и Југ. За Часни крст нема граница јер он све границе пресјеца и освећује све који живе у земаљским границама: европским, азијским, афричким и американским. Нека би Господ молитвама Часнога крста и свих које данас прослављамо укријепио ову свету обитељ да би се и она обнављала и обнављала душе као што је и до сада чинила, поручио је Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска