Храмовна слава манастира Покрова Пресвете Богородице у Ђунису

Одасвуд је народ дошао у велику светињу, по речима нашег Преосвећеног Владике нишког Иринеја, другу Влахерну за сав православни род на Балкану. Дошли су верни да целивају камен на који је стала Пресвета Богородица кад се јавила девојчици Милојки и рекла јој да се ту сагради црква; да упале свеће, да оставе имена да се у ноћи кад се у свим православним светињама прославља јављање Пресвете у Њеној Влахернској цркви у Цариграду, помену њихови рођени, да их Она, Мајка Господа нашег, помене код Сина Свог.

Бденије је служио Његово Преосвештенство Епископ нишки Иринеј са свештенством и монаштвом из више епархија, међу којима је био и Високопреподобни Архимандрит Лука, игуман манастира Свети Петар Цетињски. Бденије је служено напољу, по хладном ветровитом времену и ситној јесењој киши. Но, то никоме није сметало. У мрклој ноћи шаренило се на хиљаде кишобрана, испод којих су стајали људи, погледа упртих у цркву која је бљештала, испред које су узношене молитве Пресветој и славио се Њен долазак на ово свето место, и одакле се чуло дивно монашко појање оца Серафима, игумана манастира Суково, монахиња манастира Свети Стефан из Врањске епархије, протојереја- ставрофора Драгог Вешковца из Лазарице и многих других.

Пред крај полуноћног бденија, Преосвећени Владика се обратио верницима да их поздрави топлим речима и да похвали њихов труд да учине подвиг, да дођу по лошем времену, и да им улије наду и веру да ће тај труд Пресвета наградити. И још је рекао да су ветар и  киша дар који нам нам је Бог послао да бисмо ми, укрепљени вером у Њега и Мајку Његову, победили невреме и тако исказали своју љубав према Господу своме. А Господ није никоме никада остао дужан, свакога је наградио за показан труд.

И само после неколико минута пошто је Преосвећени изговорио ове речи, киша је сасвим престала и ветар је ослабио. Тако да је Акатист Пресветој Богородици, који се увек служи на извору Свете воде, тамо где се Она показала, био служен по мирном времену, и тако су све време могле да горе хиљаде упаљених свећа. На крају је протојереј- ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Призренске Богословије одржао  садржајну и поучну беседу.

И негде око један сат ноћу, неки су остали да им се читају молитве за здравље; неки су се исповедили и остали да сачекају прву Литургију у зору, а неки су отишли кућама и поново дошли на другу Литургију која је служена у уобичајено време.

Али сви су отишли из ове велике светиње са речима које су у срцу понели- Радуј се, радости наша, заклони нас од свакога зла чесним Својим омофором !

Извор: ЦО Крушевац, С. Николић