Прослављен дан Светих Вартоломеја и Варнаве и најава видовданског парастоса

Свети Апостоли Вартоломеј и Варнава литургијски и молитвено прослављени у богослужбеном простору, параклису Светог Пророка Илије Тесвићанина, 204. ваздухопловне бригаде на аеродрому у Батајници

Традиционални видовдански парастос свимa војеначалницима, старешинама, официрима, подофицирима, војницима, као и свим осталим који су своје животе положили на бранику отаџбине од косовског боја до последњих ратова, служиће се у свим храмовима, манастирима,  параклисима, у земљи и расејању. Ове године постоји један значајан изузетак.

Први пут после седамдесет година од укидања верске службе у Војсци Србије, видовдански парастос поново ће се служити у свим војним установама, бригадама, јединицама где формацијски службују војни свештеници.

При Војсци Републике Србије од 01. 08. 2013. установљена је верска служба, војни свештеници су примили дужност, и у већем броју војних установа освећени  су богослужбени простори где се врше редовна богослужења.

Од Светог Илије, празника када Војска Србије прославља Дан авијације, коме је и посвећен богослужбени простор 204. вбр., лета Господњег 2013., на Војном аеродрому у Батајници, часну и одговорну дужност војног свештеника примио је и презвитер Предраг Докић.

Децембра 2, лета Господњег 2013. када се војним свечаностима обележава дан 204. вбр., Његово Преосвештенство Епископ сремски Василије осветио је богослужбени простор, а, што је значајно и јединствено, тог дана је освећена и војничка застава, што прати традицију која је постојала деценијама у војсци Краљевине Србије.  Тако да се од тада Света Литургија на батајничком служи недељом и празником, док се суботом на задушне дане редовно врше парастоси за све пострадале војнике и ратнике од Косовског боја до данашњих дана.

Из прве генерације војних свештеника, сваки дан на посебном радном месту које се разликује од свих других, од седам ујутро до три сата по подне војни свештеник поручник Предраг Докић сведочи јеванђелску истину међу војнициима и њиховим старешинама.

На празник Светих Вартоломеја и Варнаве божанску Литургију је служио отац Немања Петровић са Војне академије у Београду са сабратом, оцем Предрагом Докићем. У необичној, маленој цркви посвећеној Светом Пророку Илији сабрали су се официри, подофицири, војници, кадети, војни службеници да поју у славу Господњу.

И причасника је данас било, и принети су славски колач и жито светим Апостолима Вартоломеју и Варнави уз тропар њима у славу! Узнета је жртва Господу, многа имена помјануше свештенослужитељи за здравље и спасење.

У својој беседи након резања славског колача отац Предраг Докић, кога је Епископ сремски Василије рукоположио и дао свој свети благослов за ову часну службу честитао је празник данашњих богоугодника и молитвеника пред Господом и позвао све да се духовно укрепљујемо и снажимо у својој вери.

Овај  богослужбени простор у свом саставу има и необичну гостопримницу, свештеничку кацеларију, са скромном библиотеком; ове одаје са црквом повезује ходник у којем са леве стране на зиду стоје фотографије српске царске лавре Хиландара, а са десне фотографије о војном свештенству у Краљевини Србији, затим у Краљевини Југославији, па до данашњих времена.

Како нас подсећа данас отац Предраг Доки, први пут је у српској војсци верска служба била законски уређена 31. октобра 1839. године. У то време владавине књаза Милоша, у Србији која још увек није била у потпуности независна, донет је Закон воjени, у којем су, поред осталог, дефинисани и услови под којима се у војсци врши верска служба, као и дужности војних свештеника. Место и улога војних свештеника били су уређени Законом о устроjенију воjеног штаба стајаће војске од 25. октобра лета Господњег 1862.

У часопису Одбрана у посебном додатку о војном свештенству  Стевица С. Карапанџин (Генералштаб  Војске Србије, Управа за људске ресурсе) наводи: ...На основу Устројства целокупне војске од 24. фебруара 1876. године, министар војни је 28. маја 1876. године донео Пропис о дужностима војних свештеника. Карактеристика овог подзаконског акта била је да је у Врховној команди постојало формацијско место војног епископа, док су у штабовима дивизија и бригада постојала формацијска места војних свештеника. Законом о устројству војске од 3. јануара 1883. године биле су прописане дужности војних свештеника, а свештеничка служба је дефинисана као помоћна струка (заједно са ђенералштабном, војносудском, санитетском, административном, војнотехничком, телеграфском, железничком и поштанском струком). Другим речима, то је значило добијање статуса војне службе, што се показало значајним како тада, тако и у каснијем периоду. Наведеним законом формацијско место војног епископа је укинуто и оно више није успостављано...“

На Светој Литургији молило се за долгоденствије Епископа сремског Василија и новоизабраног Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, који је као Епископ јегарски био надлежан за војно свештенство. У односу на време о којем говоримо у претходном делу, можемо казати да је на посебан начин установљена надлежност једног Епископа за војску.

Зорица Зец