Храмовна слава у Кизбороу

На дан првомученика архиђакона Стефана, 9. јануара 2017. године, Његово Преосвештенство Владика г. Силуан, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом ваљевским г. Милутином, служио је свету архијерејску Литургију у Кизбороу.

Заједно са архијерејима око светог олтара били су окупљени архимандрити Михаило (Биковић) и Петар (Радуловић), протојереји-ставрофори Петар Дамјановић, Момчило Вукша, Мирослав Хаџи Поповић и Чедомир Видеканић, јереј Дејан Милошевић - домаћин славе, као и протођакон Петар Мракић са ђаконом Небојшом Тумаром. За певницом је био старешина храма протојереј-ставрофор Милорад Лончар.

Пре почетка свете Литургије, владика Силуан се обратио верном народу и позвао га да целива свете мошти аве Јустина Поповића, које похрањене у кивоту, заједно са Преосвештеним Владиком ходе по храмовима Митрополије, пројављујући благодат Божју и сведочећи о светости аве Јустина.

Владика Силуан, у својој проповеди, подучио је верни народ о томе ко је био архиђакон и првомученик Стефан, христолики следбеник Господа, чија се христоликост управо и огледа у чињеници да је слично Христу, страдао за веру своју. -Из разлога што је први страдао за веру у васкрслог Месију, Свети Стефан је окићен титулом првомученик или протомартир, односно првосведок, будући да је „сведок" значење грчке речи „мартир". Из овог разлога сви следбеници Христови у овом свету, могу очекивати само прогон, будући да не може свет који у греху лежи да прихвати светлост, као што зло не може да види добро. Страдање Господа и овоме сведочи, будући да је Он страдао од руку оних који су га прво дочекали са речима хвале и прослављања, да би га, у својој променљивој и слабој људској природи разапели и приковали на Крст, истакао је Владика.

Беседећи даље о нетрулежним моштима светитеља Цркве, о десној руци Светог Стефана која је похрањена у Тројственој Лаври Светог Сергеја у Русији, коју је имао прилике да целива, и о моштима Светог Јустина Поповића које су дате верницима на целив и поклоњење, Владика је истакао да упокојење сваког од нас не представља „тачку или запету", него да смрт представља само прелаз из једног у други живот. -Сви ће васкрснути, истакао је Владика, неки на живот вечни а други на вечну смрт.

Након литије око светог храма у освећење дрвета записа, верни народ, предвођен својим архипастирима, упутио се ка црквеној сали на трпезу љубави.

Уважени домаћин, протојереј-ставрофор Милорад Лончар, поздравио је окупљене и представио представнике Црквених општина мелбурншког намесништва, који су својим присуством увећали свечаност прославе славе храма у Кизбороу. Потом, окупљенима се обратио председник Црквене општине г. Ратко Гудељ који је поздравио уважене госте и у име парохијана и даривао их панагијама. Кум славе г. Драган Ковачевић, са супругом Милијом и сином Јанком, такође де пригодним говором обратио присутнима, подсетивши их да се истог дана прославља и Дан Републике Српске, што је поздрављено бурним аплаузом.

Након громогласног многољевствија које је извео протођакон Петар Мракић, вернима се обратио владика Милутин, честитавши домаћинима и парохијанима славски дан, као и Дан Републике Српске свима онима који су се борили за очување српског имена. У свом обраћању владика Милутин је подсетио на његово служења у Митрополији, када је Пети континент посетио српски патријарх Павле и када су верни у дијаспори имали прилике да виде човека који је још за свога живота изображавао анђеоски лик. Владика се осврнуо на дела и речи Светог владике Николаја Велимировића и Светог аве Јустина Поповића. Владика је указао на чињеницу да је најобилатије сузе Свети Ава изливао пред чињеницом да је српски род подељен и да је у расколу. Позивом на измирење и братску љубав, Преосвештени Владика ваљевски г. Милутин је завршио своју беседу, након које је уследио пригодан културни програм уз гусле и игру фолклорне групе.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска