Храмовна слава у Кубер Пидију

Протеклог викенда, од петка, 29. Јула, до недеље, 30. Јула 2011. године Његово Преосвештенство Владика Иринеј боравио је у канонској посети једној од бројем најмањих а срцем и душом највећих Црквених општина у Митрополији аустралијско-новозеландској, у Кубер Пидију, где се налази јединствена, подземна, српска црква посвећена Светом пророку Илији.

Кубер Пиди (Coober Pedy) је омалена варошица која се налази дубоко у унутрашњости Јужне Аустралије, усред „Велике викторијске пустиње“ која се простире на преко четири стотине хиљада квадратних километара. Варош је позната у свету као главни центар за ископавање опала. Иако место има тек нешто мање од две хиљаде становника оно се дичи и са врло шареноликим етнографским саставом становништва. Ово се огледа и у томе што у Кубер Пидију постоје и грчки, српски, италијански, македонски, хрватски и други клубови, има и неколико музеја, мотела, мноштво јувелирница... а мештани као посебну атракцију истичу српску цркву Светог Пророка Илије, укопану чак 31 метар дубоко у земљу.

DSC04507Велики број мештана живи у подземним кућама, издубљенима у стенама, слично као и наша Црква. На тај начин мештани се штите од сурових пустињских услова живота, а и само име Кубер Пиди долази од абориџинске кованице „купа пити“ што значи „бели човек у рупи“.

Ова јединствена светиња укопана је у земљу, као и свештенички стан и парохијски дом. У камену су исклесани и ликови Господа Исуса Христоса, Пресвете Богородице, Светог Јована Крститеља и наравно Светог пророка Илије, а иконостас је урађен у посебном стилу, на стаклу са неонским осветљењем са олтарске стране тако да су иконе увек врло јасно видљиве. Црква је пространа и мајсторски урађена тако да иако се налази дубоко под земљом у њој не недостаје ни светлости ни свежег ваздуха, а температура је природно, увек у савршеној сразмери према спољашњој те се и зими и лети из мора посетилаца увек чују речи „лепо нам је овде бити.“

Црква је освештана пре петнаестак година и у то време наша заједница у Кубер Пидију бројала је око стодвадесет људи, док је данас тај број драстично опао и сада их је само двадесетак. Но, по већ устаљеном обичају, ова српска оаза усред аустралијске пустиње оживи о сваком Илиндану када се у Кубер Пидију окупе десетине гостију, претежно Срба и Грка из Аделаида и Мелбурна. Тако је било и ове године када се на прослави храмовне славе сабрало стотињак гостију, на челу са својим Владиком.

У суботу, на празник Огњене Марије, који је некада био слава локалног Кола српских сестара Свету Архијерејску Литургију служио је Њ.П. Владика Иринеј уз саслужење ђакона Немање Мрђеновића. Око подне тог дана стигли су и гости из Аделаида, предвођени високопречасним протојерејем-ставрофором Славком Кашиковићем. Гости и домаћини одмах су се упутили ка локалном гробљу на коме је одслужен помен свим православнима овде сахрањенима, међу којима су и господин Светозар „Тозо“ Пухач који је цркви поклонио стену у којој је ископан храм као и госпођа Стоја Џодан, оснивач Кола српских сестара.

У суботу вече Преосвећени Владика Иринеј служио је вечерње а милозвучним појањем службу је украсио хор из парохије хајндмаршке из Аделаида. Након вечерњег богослужења у парохијском дому, који је такође укопан под земљу, благородни домаћини и балгодарни гости поделили су трпезу љубави и неколико предивних сати у веселом и свечарском дружењу.

У недељу је Владика Иринеј поново служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење високопречасног протојереја-ставрофора Славка Кашиковића, пароха хајндмаршког из Аделаида и ђакона Немање и појање хајндмаршког хора. Домаћини славе, Милорад и Вања из Аделаида припремили су славско знамење које је освештао Преосвећени Владика, а затим су све госте заиста домаћински послужили у парохијском дому.

Уз срдачне поздраве и жеље да се догодине видимо у још већем броју у Кубер Пидију, домаћини, на челу сапредседником црквене општине, г. Миломиром Белошевићем, изванредно вредним човеком и правим примером јеванђелске поуке да „који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ“ (Мт. 20;26) најавили су да су са градским већем склопили договор о унапређењу инфраструктуре око цркве, о сађењу преко шест стотина стабала на прилазу цркви и изградњи иригационог система, те да ће нас догодине овде осим духовне дочекати и природна оаза у сред пустиње.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска