Храмовна слава у манастиру Бешка

Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача, додјелом књижевне награде „Јелена Балшић“ и празничном духовном академијом, 4. априла 2015. године у манастиру Бешка на истоименом острвцету на Скадарском језеру прослављен је празник Благовијести Пресвете Богородице – храмовска слава ове древне светиње.

Благовијести ове године падају у уторак Страсне седмице, па је по благослову Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија манастирска слава прослављена овог дана. Светом службом началствовао је митрополит Амфилохије, а саслуживало му свештенство Митрополије црногорско-приморске и Епархије крушевачке, док су за пјевницом били чланови крушевачког Црквеног хора „Свети кнез Лазар“.

Пред почетак Литургије Владика је замонашио искушенице Данијелу и Веру, којима је дао монашка имена Симеона и Марија.

Након Литургије благосиљан је славски колач, а онда је се Владика бесједом обратио многобројним вјерницима, који су се са разних страна нашег отачаства данас сабрали на Бешки.

Владика је рекао да је Бешка велико и свето мјесто по томе што вјековима свједочи велику и свету тајну Благовијести.

„Богонадахнута и богомудра Јелена Балшић, кћерка Лазара, великомученика косовског, сестра великога Стефана Високога и кћерка царице Милице, она је Богом озарена, Богом просвећена, од својих родитеља научена да управо ову црквицу, задужбину своју посвети Благовијестима“, рекао је митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије потом је историчару умјетности из Београда Николи Кусовцу уручио највише одликовање наше помјесне Цркве – орден Светог Саве, којим га је на његов предлог одликовао Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве.

Владика је казао да се Никола Кусовац од свога дјетињства уградио у чување љепоте домова Господњих.

„Љепоте дивних ликова, икона светих, свете културе која се изаткивала из Свете службе Божје, посвећене Христу Богу и Његовој светињи у нашем народу кроз вјекове“, казао је Владика и додао да је ово и признање наше Цркве Николином оцу Јакову Кусовцу, вођи тринаестојулског устанка против нацифашизма 1941. године, чије су заслуге себи приписали поратни земаљски моћници.

„Јаков Кусовац је један од најзначајнијих људи које је у 20. вијеку изњедрила Црна Гора. Није он толико познат овдје на земљи, а знамо због чега није познат. Познат је Богу и себе је уписао златним словима у историју рода нашега светосавскога“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Господин Кусовац је у кратком обраћању Митрополиту и присутнима рекао да је све што је радио за осамдесет љета свога живота радио да би био достојан својих предака.

„Да останем на њиховом трагу, да на оно што су они чинили не бацим сјенку, него да учиним оно што сте ви овим чином учинили указујући на мога оца. У спомен на њега и моју милу мајку Радмилу, ја ово ваше уздарје имам као велику обавезу и као нешто што ме чини да будем макар за трун срећан да нисам изневерио оне који су ми подарили живот“, казао је господин Кусовац.

Потом је уприличена додјела књижевне награде „Јелена Балшић“, коју Митрополија црногорско-приморска од 2006. сваке друге године додјељује истакнутим књижевним ствараоцима на српском језику.

Овогодишњи лауреат је пјесник Драган Лакићевић из Београда, којему је стручни жири у саставу: др Валентина Питулић, др Мило Ломпар, др Душко Бабић, Ранко Јововић и Љубица Петковић награду додијелио за укупно књижевно стваралаштво.

Др Душко Бабић је саопштио образложење жирија рекавши да у Лакићевићевом опусу централно мјесто заузима његова лирска пјесмарица – низ од петнаестак пјесничких књига започет прије више од четрдесет година.

„Неизлечиви лирик, посвећеник у тражењу и слагању сазвучја, ритмова и скривених моћи српскога језика, Лакићевић се опробао у мноштву жанрова“, казао је Бабић.

Митрополит Амфилохије је Лакићевићу уручио повељу, икону Јелене Балшић, рад сестара манастира Бешка и новчани дио награде, који је Лакићевић приложио манастиру.

Господин Лакићевић је у свечаној бесједи казао да му је част да се обрати госпођи Јелени Балшић на овом острву вјере и поезије, гдје се вјера и поезија не могу раздвојити.

„Овде је светло, јер се по речима господарице Јелене помрачише душевне очи муком и метежом који је у свету, у нашем савременом свету ближем и даљем. Кад год у цркви запалим свећу за мртве, шапнем заједно име свога оца, и твога оца, госпо Јелена, славног српског кнеза Лазара. Мој отац је биолошки отац, а твој отац је духовни отац нашег народа. Одњихали су нас у исто време очеви и Оци“, казао је господин Лакићевић.

Потом је изведена празнична духовна академија у којој су учествовали етно-појац Даница Никић, глумица Вјера Мујовић и чланови Црквеног хора „Свети кнез Лазар“ из Крушевца.

Манастирско сестринство приредило богату славску трпезу хришћанске љубави.

Сабрању у манастиру Бешка присуствовали су и представници српско-црногорске мањине из Скадра.

Извор: Митрополија црногорско-приморска