Храмовна слава у Сутивану код Бијелог Поља
Храмовна слава у црвки Светог Јована Крститеља у Сутивану прослављена је светом архијерејском Литургијом коју је служио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештентсвом и монаштвом. Послије причешћа великог броја вјерника у слову поуке Владика је подјсетио: -Данас прослављамо Светог Јована Крститеља, Божјег човјека, за кога је Господ Исус Христос рекао нема већег од жене рођенога. Довољно је то поновити и схватити ријеч Божју, коју је изговорио Господ Исус Христос о Светом Јовану Крститељу, рођеном на чудесан начин, силом и дејством и благодаћу Божјом, иако на природан начин, али у оно вријеме када родитељима више није вријеме за рађање.
-Дакле, рођен од престарјелихи родитеља. Тиме је Господ назначио изузетност и његовога живота и његовога послања и службе. Одрастао у пустињи, као крин пустињски, као ружа пустињска замирисао, јер је у пустињи постигао живот равноангелни, па се врло често слика са крилима, да би смо с тиме схватили узвишеност његовога живота. Он је испуњен благодаћу Духа Светога још у утроби матере своје, јер га је Господ означио за Претечу Христовог, још од његовог зачећа. Живио је као пророк, као пустињак, као подвижник, као анђео Божји у пустињи, испунивши се Духа Светога, а на проповијед је изашао у својој 30. години, позивајући јеврејски народ на покајање. Али врхунац његове службе је у крштењу које је извршио над Господом Исусом Христом. Истовремено то је и врхунац његове службе и његовог Богопознања. Тада је он имао откривење Пресвете и живоносне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа. Сина Божјега који се у ријеци Јордану крштава као оваплоћени Бог и његовога Оца небескога који се гласом очинским са неба јавио и Духа Светога који је сишао на њега - на Христа, као голуб приликом крштења, бесједио је владика Јоаникије.
Објашњавајући на који начин је Свети Јован могао да људским очима види тај силазак Духа светога Преосвећени Епископ Јоаникије казао да је није било тјелесно виђење, него духовно: -Јер, многи други који су се ту нашли то нијесу видјели али је Свети Јован видио и свакако, такав човјек Божји испуњен Духом Светим, је имао духовни вид , онај којим се виде и сагледавају тајне Божје и чудесна дјела Божија, и којим се истовремено очишћеним људским умом размијевају тајне Божје и смисао живота, догађаја, и тајна овога свијета и вијека.
-Такав је био Свети Јован Крститељ којег данас прослављамо у наставку празника крштења Христовога - Богојављања, и молимо се Светом Јовану Крститељу да нас заступа пред престолом Божијим. Он је Пророк и Претеча и Крститељ Христов, али и Апостол и Мученик, који непрестано стоји пред престолом Божијим и заступа нас својим светим молитвама, сваког од нас ко му се са искреношћу и са вјером обраћа; да нас упути на покајање, исправљање нашега живота, добра дјела, да љубимо Бога и ближње своје. То је оно што је најважније и у чему се испуњава смисао и оно чиме се заправо испуњава наш живот - и смислом и радошћу и свим оним духовним вриједностима које су човјеку као Боголиком бићу потребне као хљеб наш насушни, бесједио је владика Јоаникије.
Он је честитајући храмовну славу захвалио вјерницима који су помогли обнову храма и који помажу да се доврши парохијски дом, указујући важност једног таквог објекта за црквени живот. -Треба довршити и парохијски дом у коме ћемо се сви сабирати, у којем ће живјети наш свештеник да би ова црква непрестано била отворена, да би била у што већој функцији, а и да би се народ сабирао, јер ми парохијске домове не градимо као кућу за свештеника, него и за свештенике и за народ. То су црквено-народни домови.
-Желим овом приликом да се захвалим свима који су се потрудили око градње и овога светога храма и око лијепог парохијског дома и око свега онога што се овдје радило, све и уз славу Божију и уз славу Светога Јована Крститеља, бесједио је владика Јоаникије додајући да је Сутиван, у којем је некада постојала стара светиња, од давнина ознамењен именом Светог Јована Крститеља, јер сигурно овдје је некада и раније постојао храм Светог Јована Крститеља, иако нису нађени његови темељи, бесједио је владика Јоаникије.
Послије резања славског колача и освећења жита дио колача овогодишњи домаћин Раде Ракоњац је предао Жељку Лалевићу, који се јавио да буде домаћин за наредну годину. Потом се вјерни народ окупио за трезом љубави коју је приредио овогодишњи домаћин - породица Ракоњац.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
