Храмовна слава у Винковцима
Библијска повест о градњи Вавилонске куле и помутњи језика нашла је место у значајној црквеној песми, која се пева о Духовима. Али, та зла коб погорђеног човечанства налази своју утеху и могућност исправљања у моменту силаска Духа Светог на апостоле, када Свети апостоли, ојачани и охрабрени благодаћу Светог Духа, полазе у свет, да читаво човечанство врате у окриље Божје, да се уједине једни с другима и сви са Богом.
Тај доживљај и ту радост имали су верници винковачке парохије на дан своје Храмовне славе, на Празник силаска Светог Духа на апостоле. Из темеља подигнут свети храм, складно окречен и попатосан разнобојним гранитом, а поводом Празника украшен свеже покошеном травом и по којим црвеним цветом, дочекао је шездесетак православних Винковчана (готово из сваке куће по један члан), да се заједнички помоле Господу, са служашчим свештеницима, протојерејем Душаном Колунџићем, протонамесником Миљеном Илићем и домаћином протојерејем Предрагом Азапом. На јектеније, антифоне и евхаристијске возгласе складно и умилно је одговарала група појаца, предвођена госпођом Вером Стунић, једном од ретких појаца негдашњег Српског певачког друштва ВИЛА. После заамвоне молитве свештеници и сви верници су изашли на Храмовну литију, застајући на све четири стране храма. Читала су се предвиђена јеванђеља, говориле јектеније за здравље Патријарха и Епископа, за благоверни народ, за све житеље овог хришћанског града, за изобиље плодова земаљских. Случајни пролазници су застајали, да виде шта то православни Срби чине у уредно поплочаној порти, уз звоњење изгубљених, па поновно нађених милозвучних звона. По уласку у храм извршено је освећење славских обележја, која су за ову Славу припремили Анђелка и Горан Антић, а за идућу годину су се јавиле чак три породице Винковчана, да преузму ову велику част.
Како је то црквеним правилом одређено, ово свечано богослужење је завршено вечерњем, на коме се, поред певање молитве Духу Светоме „Царју небесниј..." и великог прокомена „Који је Бог велик као Бог наш? Ти јеси Бог који чиниш чудеса"!, читају молитве упућене Пресветој Тројици, док верни народ клечећи плете духовске венце. У отпусту је свештеник рекао, да су силаском Светог Духа просветљени не само апостоли, већ и читава васељена. На крају је прота Душан одржао проповед, у којој је нарочито нагласио везу између Сионске горнице, где је Дух Свети сишао на апостоле и данашње наше Свете литургије у обновљеном и украшеном храму, напомињући да је сваки од нас православних хришћана доживео своју Педесетницу на дан свога крштења, кад га је свештеник помазао Светим миром, уз речи „Печат дара Духа Светога".
Посебну радост за присутне вернике, као и спонтани аплауз, причинио је господин Мишко Вркашевић, са супругом Штефицом и кћерком Наталијом из Ђелетоваца, када је после Службе Божје одвио из једне пелене литијску икону из старог храма, на којој је са једне стране изображен Силазак Светог Духа на апостоле, а са друге Свети Сава благосиља Српчад. Врло емотивно је г. Мишко говорио о томе како је нашао литију затрпану у порушеној цркви, како ју је чувао и како му је доносила благослов за свих ових седамнаест година и како је решио да је врати тамо где је некад била. Било је и суза радосница, а један верник се већ јавио да приложи обнову тог црквеног барјака, литије.
Да закључимо: „Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно!"
Инфо служба Епархије/ Прота Д.М.К
