Храмовна слава у Водонги
У суботу, 13. jула 2013. године лета Господњег, Црквена општина Светог Петра и Павла из Вододнге је молитвено и свечано прославила своју храмовну славу.
Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Иринеј уз саслужење високопречасног протојереја-ставрофора Петра Дамњановића, високопречасног протонамесника Милић Ракића, пречасних јереја Дејана Милошевића и Веселина Сворцана и високопреподобног архиђакона Силуана (Мракића).
У својој беседи Владика Иринеј се обратио сабраним верницима пожелевши свима срећну и благословену храмовну славу, да Божија благодат молитвама светих првопрестолних апостола Петра и Павла, донесе мир, љубав и слогу у њиховој, односно нашој заједници. Као истински архипастир и духовни отац свих православних Срба у Аустралији који припадају канонској Српској Православној Цркви, Владика Иринеј је изразио забринутост за оне који се удаљише од своје Свете Цркве.
Говорећи о различитим карактерима Светог Петра и Павла, Владика Иринеј је описао светог Петра као човека који је по својој природи био експлозиван посебно у почетку и пре његовог одрицања Христа. Међутим, ипак имајући чврсту веру, убрзо се покајао и покајањем добивши опроштај и благодат Светог Духа постао је истински теолог без теолошког образовања, јер га је сам Дух Свети учио и водио проповедајући Христа по целом тадашњем свету. Свети Петар који се првобитно звао Симон, добио је име Петар (што на Грчком значи стена или камен) јер је он први који је открио и препознао да је Исус дуго очекивани Христос, истински Спаситељ, Месија и сам Бог којег су старозаветни пророци најављивали стотинама година пре његовог доласка у свет. Због тог откровљења Господ Исус Христос даје Симону име Петар, говорећи да ће да на таквом темељу засновати своју Цркву и предати му кључеве раја, оно што завеже биће завезано у рају и оно што одреши биће одрешено у рају. Овим речима Господ указује да улогу апостола и њихових свештено наследника, све до нас данас где смо ми наследници и носиоци те свете традиције Апостолског прејемства или наследства. По свом карактеру Свети Петар подсећа на нас Србе који у већини носимо такву оштру али у суштини гостопримљиву природу.
Свети Павле је био високо образован човек, познавајући и право и религију био је жестоки бранилац Јудеизма и сам је прогонио Хришћане. Учествовао је у каменовању светог првомученика архиђакона Стефана. Ипак Божијом промислом и милошћу сам Христос му се јавио на путу за Дамаск и позвао га да проповеда и сведочи Христа. Свети Павле се тада звао Савле и био је заслепљен тим сусретом са Христом. По свом крштењу он поново добија вид, духовни препород и ново име Павле. Иако је Свети Петар био сушта супротност Светом Павлу они су управо због својих разлика допуњавали један другог и тако, Христа ради, били на корист свима који су примали Хришћанску веру.
У наставку Свете Литургије следила је литија око Светог Храма и резања славског колача. Наставило се за гозбом љубави у црквеној сали, коју припремише вредни вернице ове Црквене општине, као прави пример трпезе љубави и слоге.
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска
