Хришћански свет

На згариштима прошлости

Сува Међа је гранични појас (међа) између данашњих република Хрватске и Босне и Херцеговине и то у оном западном и сјеверозападном дијелу од ријеке Уне до Велике Кладуше. Дакле, ријеч је баш о међи и то ''сувој''. За разлику од других граница које су углавном ''на води'' – Сава и Уна,  овај појас је још у времена Отоманске и Аустроугарске империје назван ''сувом међом''. У босанско-херцеговачком устанку 1875-78. кориштен је од стране српских устаника као подручје са ког су Срби организовали и изводили оружане нападе против турака и њихових домаћих колаборациониста (исламизираних Срба).

Да нас буде петоро у мајке

У недељу, 29. јула 2012. године, у порти цркве у Белој Води организована је трибина „Да нас буде петоро у мајке“. Ово је означило почетак летњег циклуса трибина „Зашто нестаје Србија“, чији је иницијатор био Епископ крушевачки Г. Давид. Циљ овог пројекта је сагледавање узрока беле куге, као и предузимање адекватних мера за популаризацију рађања. Организатор ове трибине био је Петар Јараковић, беловодски парох. Учесници су били Милена Петронијевић - дипл. социјални радник, Милош Гарчевић - гинеколог, Братислав Миловановић - ендокринолог, Драган Батавељић - председник удружења „Опстанак“, Зоран Јеротијевић - др. правних наука и Станко Лакић - економиста. Програм су употпунили фолклорни ансамбл „Лазарица“ и вокални солиста Марија Стругар.

Годишњица страдања Срба из Пребиловаца

У суботу, 4. августа 2012. године у 8 часова, код остатака Спомен-храма у Пребиловцима, код Чапљине, у Херцеговини, биће служена Света Литургија са парастосом поводом седамдесетједногодишњице од страдања становника овог и околних села. У току љета 1941. године, усташе су у бројним крашким јамама, ријекама и другим стратиштима поубијале преко 4.000 Срба из Доње Херцеговине. Само из Пребиловаца од 1000 становника, убијено је њих 826, а до краја рата број погинулих попео се на 850, од чега су чак 600 жене и дјеца, највише пострадали у Шурманачкој јами код Међугорја, у коју су живи гурнути 6. августа 1941. Њихове кости, извађене из јама 1990/91, уништене су заједно са храмом у Пребиловцима у јуну 1992. године од стране хрватских снага.

Амерички State Department о верским слободама у Р. Македонији: постоје извештаји о дискриминацији базираној на верској припадности

Амерички State Department је објавио овогодишњи Извештај о верским слободама у Р. Македонији. У Извештају је констатовано да власт у Р. Македонији није демонстрирала настојање ни ка побољшању, ни ка уназађењу заштите верских слобода. Белешка да „нема настојања ка побољшању“, недвосмислено упућује на чињеницу да постоје стања која свакако треба да буду побољшана!

У Извештају је забележено да постоје верске заједнице које се жале да се закон о регистрацији верских група не спроводи једнако. Извештај нотира да постоје и заједнице које се жале на политички утицај у процесу регистрације. Доминантна МПЦ остаје једина регистрована православна група! Сви остали захтеви за регистрацију православних су одбијени. Овим исказом у Извештају се потврђује позната пракса, да држава штити монопол МПЦ, и да недостаје целовита имплементација закона за регистрацију верских заједница, јер у судском регистру постоји више одбијених него регистрованих верских заједница! У прилог реченом, сведочи и онај део Извештаја у којем се каже да иако нема државне религије, амандман Устава, из 2001. године изричито наводи пет верских група: МПЦ, ИВЗ, римокатоличку цркву, јеврејску заједницу и евангелистичко-методистичку цркву. Чланови осталих верских заједница тврде да влада фаворизује МПЦ!

Упокојио се схимонах Јован Хиландарац

Схимонах Јован Хиландарац, најстарији монах на Светој Гори, упокојио се у Господу у недељу 29. јула 2012. године, у 104. години живота, на метоху манастира Хиландара Мило Арсеница (Каково).

Непосредно пре упокојења, оца Јована је причестио протојереј ставрофор Велибор Џомић који је уз Епископа тимочког Г. Јустина, служио Свету Литургију у цркви Живоносног Источника на манастирском метоху. Схимонах Јован ће бити сахрањен у Светој царској српској лаври Хиландару у понедељак 30. јула 2012.

Отац Јован (Витомир Радојичић) рођен је 1908. у Умчарима код Гроцке. Од најраније младости је био испуњен вером Христовом и духом светосавског родољубља. Након окупације Србије 1941. године Вита Радојичић приступа Србском добровољачком корпусу.

Крајем Другог светског рата емигрирао је прво у Италију, затим у Немачку, да би се коначно настанио у Енглеској. Годинама је посећивао и помагао манастир Хиландар, а по смрти своје супруге у њему се и замонашио.

Епархија ваљевска помаже социјално угрожено становништво

Мисија Цркве Христове има један циљ: да према Икономији, плану Божјем о човеку и твари, оствари спасење човека и твари; да врати и да задржи човечанство на путу Божјем, како би човека и целокупну творевину довела до пуноће времена у Царству Божјем. Али како тај пут до пуноће времена пролази кроз време, кроз историју, он има мноштво препрека, а пастирска мисија Цркве је да помогне и све их превазиђе. Једна од препрека у животу човека је и немаштина, и тамо где човек не може да се побрине за основне потребе, ту је Црква да помогне и олакша бреме. Ових дана, у договору са Владом Републике Србије, Епархија ваљевска је обезбедила 78.128 артикала разне робе (одећа, обућа, алати, опрема за домаћинство, књиге), која ће залагањем свештенства доћи до оних који су на ивици егзистенцијалног опстанка.