Епископ нишки др Јован (Пурић): Христологија
У издању Епархије нишке објављен је приручник за Догматику – Христологија, аутора Епископа нишког др Јована (Пурића), као наставно учило, које ће бити од користи за боље разумевање и могућу мултидисциплинарност у оквиру часова доматике на свим образовним нивоима у нашој помесној Цркви, али и помоћно средство за учење догмата Православне Цркве свих заинтересованих клирика, верника и оних који желе да боље упознају Тајну Христову. Вишегодишње педагошко искуство Владика Јован је преточио у приручник који завређује пажњу, како својом садржином и помоћним апаратом (за успешније савлађивање градива), а оно и техничком опремом, при чему су му помогли ђакон Ненад Илић, као технички уредник, и Милан Атанасијевић који је преломио текст и графички припремио књигу за штампу.
Приручник је подељен у 15 поглавља. На крају је дата напомена предавачима уз нека богословска појашњења. Први део се бави смислом и сврхом Богооваплоћења, уз неколико поднаслова - Христово Оваплоћење у теологији ране Цркве, Христово оваплоћење у апологетској теологији: икономијска перспектива, сотириолошки разлог Христовог оваплоћења, Христово оваплоћење: циљ стварања света. Друга област је Христос нови Адам - уз подобласти о новом односу између Бога и човека, о Оваплоћењу као другом стварању, о Адаму и Христу, као представницима људског рода, о благодати која је дата преко Христа. Треће поглавље говори о оваплоћењу од Духа Светога и Марије Дјеве, уз појашњења дата у засебним подпоглављима на теме: начин Христовог оваплоћења, Христово оваплоћење: предвечни Божји план, удео Светог Духа и Богородице у Христовом оваплоћењу. Четрвти одељак говори о историчности лика Христовог, са тематским подобластима: историчност вере у Христа, занчење имена Исус и Христос, значај Исусовог месијанског послања, христолошка важност имена Син. Пета и шеста област говоре о божанској и човечанској природи Христовој, уз посебан осврт на: божанство и човештво, библијски опис Христа као Бога и као човека, исповедање Христа као Господа, затим Христова људска осећања, Христове непорочне страсти, страдање и смрт, човечанска природа после Васкрсења, значење имена Син Човечји. Седмо поглавље говори о богочовечанској личности Христовој уз објашњењ христологије Трећег васељенског сабора, а у подпоглављима је описана једна и целовита, недељива испостас Христа, однос божанске и човечанске природе у Христу, обличје Божје и образ слуге: теологија кенозе, унижење и прослављање Христа. Осми одељак се бави темом сједињења природа у Христу, уз посебан осврт на христологију Четвртог васељенског сабора и објашњење начина сједињења природе у Христу, те прожимања својстава божанске и човечанске природе у Христу. Аутор се у следећем поглављу бави последицама ипостасног сједињења, а истиче обожење човечанске природе у Христу и безгрешност Христову као модел за аскетску теорију сатрудништва. Цело поглавље је Епископ др Јован (Пурић) одвојио како би се бавио богословским појмом “уипостасирано” уз посебно објашњење односа природе и личности у Христу, објашњење и анализа појма “уипостасирано”. Христологијом Шестог васељенског сабора бави се једанаесто поглавље које носи назив Слагање воља у Христу, а аутор анализира разликовање божанске и човечанске енергије у Христу, и природне и избирајуће воље. Епископ Јован у одељку Изобразивост лика Христовог објашњава христологију Седмог васељенског сабора, уз богословско поимање појма иконе и иконопоштовања као победе Православља. Претпоследње поглавље бави се божанском енергијом у Христу, а аутор анализира утицаје латинске теологије и разликовање исихастичке и варлаамитске теологије, како би објаснио христологију паламитских сабора. Последњи одељак овог приручника за богослове говори о христологији у савременој православној мисли. На крају приручника аутор доноси химнографију Рођења Христовог, са напоменама наставницима, који би требало да овај приручник користе као учило, и нека богословска појашњења.
Велики допринос осавремењивању уџбеника у црквеној просвети Епископ нишки др Јован је дао посебним потпоглављима: Из упоредног богословља и Реч Отаца Цркве и савремених теолога (западних и источних), који отварају видике ученицима са аспекта мултидисциплинарности. Аутор приручника после сваког поглавља поставља питања и то из Светог Писма Старог и Новог Завета, Литургике, Патрологије и Омилитике, како би читалац сам повезао своја стечена знања из тих предмета, односно богословских дисциплина, са христологијом. Питања мотивишу читаоце да даље истражују и да своја знања уобличе у шири богословски контекст, како би били на корист Цркви. Са друге стране, језик и стил – ипак – одређују виши ниво публике, тако да можемо да кажемо да приручник могу да користе и они који су на вишем ступњу образовања од средњошколског, овде посебно мислимо на свештенике.
Својим богословским анализама и промишљањима, Епископ Јован (Пурић) надахњује млађе генерације да активно учествују у проучавању богословским појмова како би унапредили свештеничку службу и мисију, коју је Господ Исус Христос дао апостолима као залог Будућег Царства. Поред новина у садржини и добро одабраним текстовима Светих Отаца који су обрадили теме из поглавља о којима је већ било речи, овај приручник доноси и велике новине у техничком смислу. За разлику од световног школства које користи књиге сличне техничке опреме, технички изглед у случају приручник Христологија, не одваја садржину текста од опште теме поглавља и не издваја неке детаље и чињенице као врло важне науштрб целине.
Док је у световном школству важно да се ученик усредсреди на неку чињеницу коју ће памтити као флоскулу, у приручнику о коме говоримо је дата целина, која је још утврђена мислима Светих Отаца и савремених теолога и заокружена мултидисциплинарним питањима, што доноси нов приступ богословским дисциплинама у савременој црквеној просвети у Српској Православној Цркви. Ако се ученик од средње богословске школе научи да сагледава богословље као целину и као свевремени дијалог између човека и Бога, он ће као свршени богослов, односно као клирик, успети да на прави начин разуме Свето Писмо, химнографију и – уопште – Свето Предање и да приступи егзегези на прави начин, како би верницима објаснио догмате Православне Цркве.
