Христос Бог Искупитељ и Спаситељ по Браћи Карамазовима Ф. М. Достојевског

аутор протојереј-ставрофор др Александар Средојевић; предговор: др Срето Танасић; издавач: Хришћанска мисао, Београд 2019, стр. 240

„Дом Божји и дом човечји, каква неупоредива разлика у димензијама и тајанствено недокучива нам сличност у макро и микро космосу (великом и малом свету), протканом свељубављу Створитељовом, коју сва твар напаја са човеком, круном стварања, што је од Творца, по речима псалмопојца, мало мањи од ангела, саздан, а славом и чашћу овенчан,“ пише нам аутор књиге Христос Бог Искупитељ и Спаситељ по Браћи Карамазовима Ф. М. Достојевског протојереј-ставрофор др Александар Средојевић и наставља:

„У малом – микро дому човечјем, човек је домаћин; у великом – мега, макро-дому, бескрајном и несхватљивом плаветном Свемиру – Господ Саваот је (Домаћин) за Кога богомудра Књига над књигама, Свето Јевнђеље говори да је Њему, Господару свега – небо престо, а земља подножје ногама Његовим, те какву, Њему Бесмртноме смртник (човек) може кућу саградити (Ис 66, 12; Мт 5, 3435).“

Књига исписана пером оца Александра Средојевића је бесцен-дар човека Бесмртноме, то је микро-кућа саграђена како ју је саградио и светитељ светске књижевности Достојевски, кућа за хиљаде састрадалних душа у телу кроз векове и миленијуме, како је светим Јеванђељем говорио овај надахнути руски стваралац, мислилац и христоносац.

Није претерано ако кажемо да је прота Средојевић изучио „науку“ о Достојевском и да је пишући слова о Достојевском, сем врсног познавања књижевног дела, уткао и своју непресушну веру и љубав, пламен душе у којој гори жарки огањ вере, што се осети из сваког слова књиге.

Када се човек зачита (а то се деси), он не раздваја више руку писца (проте Александра Средојевића)  од руке онога о коме се пише (Достојевски). У овој својеврсној књизи аутор и Достојевски живе у истом духу и тако и проговарају. Рука Достојевског води руку крстоносног проте Александра који нам открива откривене и откриване тајне о Достојевском, о којем казује на самом почетку књиге:

„Један од најгенијалнијих  умова рода људског који је икада живео, Фјодор Михаилович Достојевски, најбољи je познавалац људске душе, распете и сапете, између добра и зла, између живота и смрти, између Божјег раја и Велзевуловог пакла, између Христа човекољупца и сатане човекомрсца, што изражава у својим делима непролазне  књижевне, богословске, психолошке, философске и педагошке вредности.

И ето, како би Достојевски казао: док се над Европом (Васељеном) гомилају тамни облаци, синови му нови Каин и Авељ са запада и истока у звезданом стрепљењу својих убојних, разорних оружја, у апокалиптичкој визији сагледано, времена које неминовно долази, у сулудом бесу своме, хоће сами себе и све око себе, као творевину вечнога Творца, ма и непотпуно, уништити и разорити, дотле им трећи брат, син Прародитељев, Сит у деци својој свакодневно, слабо или никако припомогнут од сродника (браће) својих, безнадежнио и беспомоћно, широм Азије и Африке, и ван њих, од глади, разноразних болсти и других недаћа неизбежно издише...“ - пише на самом почетку књиге отац Александар Средојевић и даје своје поимање Достојевског и са њим стање духа нашег времена. Изгледа да се од времена Достојевског дух људски није много поправио, што ћемо, упоређујући време  руског писца са запажањима српског писца и свештеника, успети да утврдимо.

Творцу на дар и човечанству на дар, писао је Достојевски. Можемо рећи да је сличан дар књигом Христос Бог Искупитељ и Спаситељ по Браћи Карамазовима Ф.М. Достојевског учинио свештенослужитељ Српске Православне Цркве, отац Александар Средојевић. Наслови поглавља, којих је 14 у књизи, иду у прилог томе:  Достојевски о страдању и покајању, Чуда Божја, Путеви људски – планови божански; Живи Бог; Лепота душе ће спасити свет; О вечним проблемима Творца, творевине, човека, Душе бесмртне; „Бог је љубав“; Смири се, горди човече – У љубави Божјој; Сан смешнога човека; Словенска Љубав и европско лицемерје; Одбрана Европе; Русија и Немачка; Одбрана Европе и света и Христов апостол за сва времена.

Отац Александар Средојевић, познат читалачкој публици по књигама из различитих области (теологије, историографије, књижевности и компаративних наука) подсећа на писца Достојевског који је такође објављивао публицистичке радове у разним часописима из поменутих области.

„Књига Достојевски о страдању, покајању и спасењу Христа је слојевита. И својом садржином покрива све области друштвених наука. Оно што ће свакога ко је имао прилике да се сусретне са делима оца Александра Средојевића одушевити јесте изузетно богатство речи и познавање лексике српског језика ... Уверава нас још једанпут да је српски језик богат, леп и раскошан, и да се њиме веома тачно могу описати сва она осећања која човек кроз познање Бога доживљава,“ пише у поговору Видан Богдановић и додаје да је књига посебна управо по поглављима која садрже православно-хришћанско тумачење историје.

За ову прилику дајемо читаоцу кратки преглед из три поглавља књиге:

Словенска Љубав и европско лицемерје

Аутор је издвојио веома актуелне делове из дела Браћа Карамазови, што нас наводи на промишљање о времену нашем, где смо и какав је однос према нама, савременицима ове Европе: „Свршило се тако, те сада (прим. приређ. време после Балканских ратова) свако у Европи, свака раса и народ има и држи камен под пазухом у џепу, одавно спреман, за нас, па чека само прави повод. Шта смо заправо примили од Европе служећи јој толико? Само њену мржњу!“ – закључује Достојевски и даље размишља: Због чега нас Европа „мрзи“, због чега сви они не могу да верују нама, те да једном за свагда поверују „у безопасност нашу“, да верују да смо ми њихове „добре слуге“ и другови, и да је све наше европско опредељење: служење Европи и њеном благостању. Зар није тако?
Нисмо ли то чинили кроз цело столеће? Да ли смо што постигли за себе, јесмо ли што урадили за себе? Све је баш отишло на Европу. Главни узорк јесте у томе што они не могу да нас признају „за себи равне“.

Одбрана Европе

Из свог времена Фјодор Михаилович Достојевски пророчки је назирао богоозареним духом Свемудрости Христове, која вечито очарава, а никад не разочарава, како је то генијално и недостижно описао у свом неупоредивом и богонадахнутом делу Браћа Карамазови, као и осталим вредним философско-богословско-психолошким романима: Злим дусима, Злочину и казни, Младићу...

Живећи у веома бурном време 19. столећу, Достојевски је био савременик многих потреса и устанака, догађаја који су се дубоко урезали у њега, али и у душе других великих и малих народа. Један од таквих догађаја је одлука Првог ватиканског концила Римокатоличке цркве 1869/70. г. о „непогрешивости“ првог епископа Рима, тзв. „викара“, заменика Христовог на земљи. Та зар је Богочовеку – Господу Исусу Христу, свемогућем, бесмртном и свудаприсустном, који је рекао Ево, ја сам са вама у све дане дос вршетка века (Мт 28,20), потребна помоћ, замена смртног и грешног човека (Пс 50)?

Покушај да се свет уреди мимо Бога Христа, указује нам Достојевски, јесте „будућа Вавилонска кула“, а то је управо друга, јер прва „Вавилонска кула“ има несрећан и недовршен план у остварењу да се са њеним врхом стигне „до неба“, и то без Бог а и благослова Божјег... Достојевски је богоозарено проникао у трагедију човека и човечанства, твораца богоодступне идеје. „Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби“. Онима који су проносили и ширили те идеје, деца и унуци, па и унуци унука њихових, пострадали су у обадва светска окршаја, а,  не дај Боже, трећи атомски бој, у коме би сав род Адамов силно настрадао, као и сва творевина Творчева,“  - пише отац Александар Средојевић (стр. 205-208)

Одбрана Европе и света

Да, и Европа и свет су у опасности, осећамо ми хришћани овог времена, а протојереј-ставрофор др Александар Средојевић почиње текст о одбрани Европе и света, овако: Ево како је један од духовних настављача Достојевског, света душа владика Николај (Велимировић), који је поникао у Свесловенству када је Фјодор свој живот на земљи завршавао, наставивши стазу духовно-животну и православну, прорчки довикнуо младости Европе:

„О, ви млади људи из свих народа и племена! ... Устаните у одбрану Европе! ... Створитељ ваш извео је вас на највеће бојиште какво се памти. Извео вас је у времену кад су многи рогати зверови устали из земље и из воде, тј. из материје и од материје и у име материје против Јагњета Божјега. Немојте се ни за тренутак колебати у вери да ће Јагње победити зверове...“  Нека тако и буде!

Из Поговора

Пример оца Александра Средојевића могли  би да следе и други свештеници наше Цркве. „Дело Фјодора Михаиловича Достојевског надахнуло је многе наше умне људе да напишу своје радове и студије, који су данас веома читани и цењени. Ступајући у ред са Светим Авом Јустином Ћелијским, Исидором Секулић и Николом Милошевићем, својом књигом  Христос Бог Искупитељ и Спаситељ по Браћи Карамазовима,протојереј-ставрофор др Александар Средојевић нам поручује да су речи и философија овог великог писца истините, прожете Христом и да њих треба да следимо,“ казује у завршници књиге Видан Богдановић.

Протојереј-ставрофор др Александар Средојевић објавио је до сада: Православље у Мачви (1247 – 1521),  1997. прво издање, а 2001. друго, допуњено издање;  Срби у светлу Небеске Литургије светог Николаја Српског,  Београд  2004;  Герасим Ђорђевић, епископ шабачки (1831 – 1839), Београд 2004; у коауторству с др Радомиром Поповићем, Православни апологета. Сећање на оца Лазара Милина,  Београд 2005;   Хиљаду година као један дан Божји, Београд 2006; Земља јунака и мученика, Београд 2007, као и књигу о Патријарху српском Димитрију (докторска дисертација).

Објављивао је историјске и богословске радове, и текстове на разне друштвене теме у часописима:  Гласник, службени лист Српске Православне Цркве, Хришћанска мисао, Српски Сион, Православље, Светосавско звонце, Православни мисионар, Нова искра, Светосавац, Глас Светог Трифуна,  као и у Политици.

Приредила: Зорица Зец