„Хроника српске лавре“ Александра Лабана

Пре неколико дана појавила се књига „Хроника српске лавре“ аутора Александра Лабана. Ово је један од најбољих историјских романа последњих година у нас. Испричао га је монах Димитрије, који долази из Солуна у Хвосно (Метохију) са моштима Стефана Немање и Светога  Саве.

Приповест обухвата пет векова Пећке патријаршије: од Латинског царства до упокојења Арсеније Чарнојевића у Бечу. Писац се није одлучио за конкретан догађај из историје коме би посветио неколико стотина страна, већ иде обрнутим путем – неколико векова сместио је у изванредну епопеју о православљу, философији, историји, архитектури...

Истрајно и прецизно описује живопис у свим црквама Пећке лавре, понекад и у дијалогу са сликарима, што му даје посебну драж.

Написан је лепим архаичним језиком попут хрисовуља, диплома и повеља тога времена. Описи су тако уверљиви и дирљиви да вам између страница зажубори Бистрица, а у ушима одјекне црквено звоно. У походе светој лаври долазе највећи великодостојници тадашњег времена. У књизи су смештени ненаметњиво и присно. Ликови су живи и аутентични, па је тешко уочљива разлике између стварних и фиктивних. Сваки дијалог је поткрепљен историјским чињеницама.

Ово је једно од највреднијих сведочанстава о старој српској држави, Цркви и њеној слави. У овом времену треба да се пишу и читају овакве књиге и не забораве наше највећи светионици. Без њих ћемо остати у дубокој тами.

Издавач: Завичајни клуб Пећанаца у Београду