Хрватске власти не желе да суде за злочине над Србима

Међународна невладина организација за заштиту људских права „Амнести интернешенел" у годишњем извештају је критиковала власти Хрватске због „веома ограниченог напретка у процесуирању ратних злочина за које се сумњиче припадници хрватске војске и полиције, почињених над хрватским Србима и припадницима других мањина током рата од 1991. до 1995. године". Загребу се замера и на континуираном избегавању сарадње са Хашким судом око војних докумената из операције „Олуја", као и на дискриминацији Рома и Срба повратника.

Извештај „Амнести интернешенела" подсећа да топнички дневници, везани са оптужнице против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача, још увек нису достављени Међународном суду у Хагу, упркос изјавама представника хрватских власти да су спремни да сарађују са Трибуналом. Међународна организација за заштиту људских права наводи да се у процесима који се тичу ратних злочина које води хрватско правосуђе, у чак 98 одсто случајева ради о оптуженим хрватским Србима и другим мањинама, а само у два одсто су осумњичени Хрвати. Амнести интернешенел" подсећа на случај бекства Бранимира Главаша, који је пред загребачким Окружним судом у мају прошле године осуђен за злочине над српским цивилима у Осијеку 1991, али се након пресуде склонио у Босну и Херцеговину, чији је пасош такође поседовао. Извештај помиње и суђења хрватским генералима Мирку Норцу и Рахиму Адемију на којима су неки од сведока одбили да дају исказ због страха за сопствену безбедност.

„Власти у Хрватској и даље не успевају да гарантују права хрватским Србима, од којих је велики број избегао из Хрватске током рата од 1991. до 1995", наводи се у извештају. Амнести интернешенел" констатује и да власти у Загребу нису успеле да заштите новинаре који пишу о ратним злочинима и организованом криминалу, уз помињање убиства Иве Пуканића и Нике Фрањића, претњи смрћу Драгу Хедлу и премлаћивања Душана Миљуша, новинара „Јутарњег листа".

Извор: Епархија горњокарловачка