Хуманитарна представа ученика Богословије Светог Саве и Основне школе „Алекса Шантић“ из Калуђерице

После Великог петка Србије дошао је и Васкрс Србије чији су плодови светли и непропадљиви, уписани у вечну историју и на Небесима.

Позната је и истинита изрека да здрав човек има хиљаду жеља, а болестан само једну - да оздрави. Такође, каже се у нашем народу да је осмех пола здравља. Ученици Богословије Светог Саве у Београду и Основне Школе „Алекса Шантић“ из Калуђерице својом представом „Први светски рат из приватног угла“ поделили су са децом са одељења Института за онкологију и радиологију Клиничког центра Србије ту једну жељу и заједничким осмесима помагали једни другима.

Након дуготрајног и колико тешког толико и лепог припремања, у крипти храма Светог Саве на Врачару 21. априла, 2016. године одиграна је, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, хуманитарна представа на тему Великог рата, поводом обележавања стогодишњице од преласка Срба преко албанских планина, као и доласка опорављене српске војске у Солун, пробијања фронта и повратка у домовину. Ученици Богословије су овом приликом на још један начин обележили и 180 година од обнављања најстарије београдске средње школе.

Жеља богослова била је да, поред прикупљања финансијске помоћи оболелима, гледаоцима пробуде националну свест о једном од великих страдања у ХХ веку. Представом се приказало и на ком је духовном нивоу био народ српски предвођен необјашњиво родољубивим краљем Петром и како је тај богољубиви народ, чуван под патерицом митрополита Димитрија, сву наду и уздање усмерио ка Богу. Подсети су како су нашу војску доживљавали савезници Французи као и сам непријатељ који је признао српској војсци јунаштво и издржљивост. Српска војска је била приморана да прелази преко непроходних врлети, духовно се злопати у туђини, али - како је текст представе и сведочио - долазио је после Великог петка Србије и Васкрс и плодови Васкрса су светли и непропадљиви, уписани у вечну историју и на небесима.

Иницијатор овог хуманитарног пројекта је вероучитељ Основне школе „Алекса Шантић“ Анита Илић. Представа је била изаткана текстовима који су објављивани у листу „Српске новине“ у периоду од 1916. до 1918. године, које су штампане на Крфу, а оригиналне примерке свих бројева за те три године поседује библиотека Богословије, као дар мајке погинулог солунца, свршеног богослова београдске Богословије. Текстове је пажљиво бирао и с пуно укуса сакупио истакнути ученик петог разреда Богословије Никола Стојановић. Кроз причу су водили прота Живојин и деда Милорад, учесници у пробијању солунског фронта, који су се присећали вође народа, краља Петра, духовног вође, митрополита Димитрија, потоњег патријарха, и многих других личности који су обележили то време: Николе Пашића, Вудроа Вилсона, српског генерала и многих војника, као и српских сестара и мајки који су у поробљеној отаџбини ишчекивали своје најмилије из рата. Наравно, уметнички су то време овенчали Станислав Винавер и Милутин Бојић, као што је пажњу заслужио и очински жал Бранислава Нушића над страдалим сином Страхињом.

Музичку пратњу српским националним песмама тог периода „Тамо далеко“, „Ово је Србија“, „Креће се лађа француска“, „Ој, Србијо, мила мати“ и „Востани Сербије“ изводио је хор Богословије под диригентском палицом маестра мр Бранка Тадића. Велику захвалност дугујемо свакако и професорима из Основне школе „Алексе Шантића“, Биљани Батез, Тамари Вукашиновић и Ивани Максимовић, као и професорима Богословије, ђакону Браниславу Кеџићу, Радомиру Врућинићу и ђакону Верољубу Санди. Вече нам је увеличано доласком Његовог Преосвештенства Епископа топличког г. Арсенија, викара Патријарха српског, који је учествовао у заједничарењу помагања оболелима од карцинома те се обратио присутнима уз захвалност за дивно вече и изражену жељу за наставак рада на хуманости и ширењу јеванђелске речи и очувању националне свести.

Нарочита захвалност је усмерена ректору Богословије протојереју-ставрофору др Драгану Протићу на подршци у реализовању овог богоугодног подухвата, као и директору Основне школе „Алекса Шантић“ г. Радивоју Миљићу, продекану Православног богословског факултета протојереју-ставрофору др Драгомиру Санду.

Вредни богослови упутилки су захвалност за обезбеђену костимографију и шминку Радио телевизији Србије, Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Војном музеју и Ризници верског, националног и културног идентитета – Српска Традиција (Шели).

Поред представе, гости су могли да виде и изложбу преписки, фотографија и докумената као спомен на Први светски рат, који нам је обезбедио архив Српске Православне Цркве, као допуна наше хуманитарне вечери, након које је уследио коктел за учеснике и присутне госте.

Крипта Храма Светог Саве је била напуњена гледаоцима, а громогласним аплаузом који се проширио светињом са Врачара, показало се да је представа успела, пробудила родољубиву емоцију у присутнима и још нешто важније, засведочили смо да не престајемо са уздањем на Светога Саву, чији је велелепни Храм, молећи га да и он не напусти нас, докле год се сећамо невино проливене крви нашег народа од косовског боја до скорашњих ратова, и док нам је њихова крв споменица и средство незаборављања, а никако мржње. Та споменица је, ево, овом приликом добила нови, позлаћени сјај заслугом ученика и професора Основне школе „Алекса Шантић“ и Богословије Светог Саве у Београду.

Вук Арсеновић