Икона – проповед у бојама

Студенти Високе школе - Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију током године више пута презентују своје радове. Њихову завршну изложбу радова, поводом које смо се нашли у просторијама ове високошколске установе, ове године отворио је и благословио Његова Светост Патријарх српски Иринеј.

Сватјејши је том приликом нагласио да студенти из године у годину постижу све боље резултате. Декан школе, протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић говорио је о тематским и пригодним изложбама где студенти показују јавности шта су током школске године научили и савладали. „Ове године смо имали неколико запажених и великих поставки.

Једна од значајнијих била је за време Великог поста у Темишвару, у Румунији, у тамошњој нашој црквеној општини. Она је била веома посећена. Другу изложбу смо имали у Зајечару, у оквиру Манифестације Феликс Ромулијана, као подсећање на доба цара Константина Великог и на догађаје који су претходили ономе што зовемо Миланским едиктом. Изложба је веома добро одјекнула у том делу Србије. Видела ју је публика у Неготину и у неколико места у Источној Србији. Била је тематска, садржајем је оживела предконстантиновски период и Константиново доба јер је била утемељена на ономе што зовемо историја хришћанске културе. Тим поводом одржан је и научни скуп на отвореном простору“.

Висока школа-Академија СПЦ за уметност и консервацију постоји осамнаест година. Блаженопочивши Владика Данило Крстић је њен оснивач. Садашњи декан, прота Радомир, од оснивања учествује у раду ове академске установе и сматра да свака Црква мора имати школе овакве врсте: „јер какве имамо богомоље и иконе таква нам је вера“. Академија није у склопу Београдског Универзитета, самостална је. Финансира се од школарине студената. Тим новцем она подмирује трошкове режија, даје хонораре професорима и ради на рестаурацији иконостаса. Министарство вера најбоље студенте награђује стипендијама. Студенти Академије имају право на мензу и смештај у студентским домовима, попут њихових колега са БУ.

За разлику од већине факултета где се пријемни испити за нову генерацију студената одржавају управо ових дана, Висока школа - Академија Српске Православне Цркве за уметност и консервацију прима бруцоше у другој половини септембра. Како нам је др Радомир Поповић рекао, они то раде због специфичног квалификационог испита и да би избегли јунско-јулску еуфорију. Ученици ће полагати пријемни испит који се састоји из три дела: цртања, сликања и веронауке, односно катихизиса. Стручна комисија састављена од еминентних и признатих професора, познатих културној јавности, процениће знање, умеће и таленат будућих студената. Да би се што боље и темељније припремили, ученици су током школске године могли да иду на припремну наставу.

Академија има акредитован наставни програм по свим стандардима Министарства просвете Републике Србије. Докторске студије не постоје, али мастер одлично функционише, тако да велики број студената са других академија долази на ову високообразовну школу где се брзо уклапају у њен образовни профил. Академија има јаку и чврсту сарадњу са Православно-богословским факултетом (у чијем је саставу била до 2004. године), као и са другим богословским факултетима широм хришћанског света. „Са Грцима имамо одличну сарадњу, са Румунима такође, са Русима посебно. Више студената из наведених земаља је дипломирало код нас. Чак је и једна Немица завршила овде. Ми имамо конзистентан и целовит наставни програм. Он је теолошко-уметнички. Сваке јесени имамо Научни међународни скуп чији смо ми домаћини. Гостује велики број наших и страних професора. На пример, јесенас је предавање одржао проф. Шнајдер са Академије Св. Владимир, као и професори из Бирмингема и Санкт Петербурга“ – рекао нам је професор Радомир Поповић.

Академија је спој духовног и уметничког. Зашто би она била прави избор за талентованог младог човека у данашње време, одговор нам је дао декан, др Радомир Поповић: „Студент ће се у нашој школи, пре свега, научити преданој вери кроз икону, јер икона сублимира у себи све што Црква јесте и све што човек јесте. Иконе су преображени људски ликови који су реални а који су истовремено онострани. Оно што заиста импонује нашим студентима, што их одваја од свих других уметника, јесте управо то. Ми настојимо да сачувамо со вере и светлост вере, да се не изгубимо у разним уметничким правцима и школама. Да останемо своји, верни вери и предању. Да учимо веру која спасава и да је проповедамо линијама и бојама јер Икона је – проповед у бојама“, рекао је протојереј-ставрофор Радомир Поповић.

Оца Радомира смо питали да ли студенти у свом стваралаштву имају уметничку слободу да се лично изразе: „ Икона није само копија, она је и стваралаштво. Она почива на реалној основи, али она је и нешто друго. Велики иконописац је онај који успе да наслика духовну страну онога кога слика. Добијамо лик који је оплемењен и продуховљен. Ми знамо за стандардан Христов лик, али знамо и за Хиландарског Христа: ту су црте тела исте али постоје варијанте које се разликују и које добро уочавају они који познају нашу историју иконе, било да је то V, X или XV век. Свет иконе је чудесан и креативан. Можемо закључити да српска икона на први поглед делује укочено, да нема византијску дубину, за разлику од западне, тзв. религиозне уметности, коју не можемо назвати иконом. Ако тражимо икону, православље се препознаје по иконама. И протестанти и римокатолици воле да виде православну икону.“

Извор: Православље