Иконе которских ризница и цркава

Котор је одувијек био пребогат православним иконама, које су и данас веома значајан вид духовности за вјернике, а представљају  и истинско богатство овог града, како духовно тако и културно, оцијенио је парох которски, намјесник бококотрски, протојереј-старофорМомчило Кривокапић. 

Говорећи у оквиру циклуса предавања током великог поста на тему „Иконе которских ризница и цркава“, у организацији Српске православне црквене општине Котор, Кривокапић истиче како се у црквеној ризници и у самим црквама налази пуно тога о чему се не зна баш пуно, па је и циљ овог и будућих предавања да се све то представи. “Котороске породице су одреда поклањале иконе. У ризници су поред пројних експоната и старе иконе које се саме обнављају, враћа им се боја и то је уочљиво ако се погледају након одређеног времена. Када једном отворимо ризницу писаће “ништа не можете да дирате, али можете да цјеливате”. У ризници су иконе од 15. вијека до иконе која практично и није ризничка, али је намјерно ту имамо да би казали да овдје не чувамо споменике културе већ ми овдје чувамо светиње”, казао је Кривокапић. Он је навео и да се православне иконе могу наћи и у католичким храмовима.

“Разлике изеђу православног и католичког сликарства ће се показати тек у 18. и 19. вијеку. Раније је иконописање практично било исто. Живопис  у катедрали Светога Трипуна из 1331. из времена је краља Милутина. Фрескописци су грчки сликари (пицтурес граеци). Тада се није могло рећи да је то само православно већ општехришћанско сликарство. Из тог насљеђа ушли смо у венецијански период који је много тога православнога уништио. Међутим,  православље је жилаво и управо су елеменати његовог опстанка иконопоштовање и икониописне школе. Икона је живјела, фреске су живјеле, а тај облик наше духовности је посебно значајан у временима када је требало разлучити што јесте, а што није православље. На овом нашем судару свјетова бројне у и иконе које су доносили  поморци из читавог свијета”, казао је Кривокапић.

Он је затим, између осталог представио монументални велики крст из 1708. године (црква Светог Луке) који је радио Димитрије Даскал, оснивач Бококотрске сликарске школе. “У цркви су и старије иконе Свете Тројица, као и алегоријска представа из Пјесме над  пјесмама из 1689. године. На иконостасу је икона св. Луке који пише Јеванђеље и иконопише икону Богородице, затим икона Христа и Богородице на иконостатсу (16. вијек). Ту су И радови Христофора сина Димитрија Даскала из чије куће је 11 великих живописаца. Ту је дакле већ изоибиље онога што је пут иконе кроз вјекове од фреске из 12. вијека, откривене 1971. Било је то невјероватно откриће за науку и радост за све нас због трага о томе у ком је духу осликана црква у врјеме градње 1195.

У капели Светог Спиридона је прекрасан иконостас итало-критске школе са јединственим Царским дверима, као и ријетка сцена Живоносни источник – Богородица извор живота.

Већ 1856. се гради гробљанкс црква Покров Мајке Божје. На врху иконостатса је распеће (15.вијек) које је сада у ризници. Левантинске иконе су са краја 18. вијека. Ту је и чудесна руска икона Покрова Богородице. Из ове цркве  аустријски војници су 1914. покушали да покраду злато које је зато премјештено”, казао је Кривокапић, најавивши изложбу вриједних поклона од злата и сребра који се чувају у ризници и подсјетивши на врхунске занатске радове которских мајстора чијих је сребрарских радњи од Гурдића до Шурања било најмање 20.

“У затворској капели Светог Јована Богослова око земљотреса неке су иконе однијете на конзервацију, али никада нису враћене , као што је икона Христа и Богородице. Сви трагови и католички и православни су нестали из капеле”, каже Кривокапић.

Говорећи о цркви Светог Василија у Доброти казао је да с уту све иконе новијег датума које је радио отац Павле Калањ. Живописање ове цркве сада је у току. Монументалну икону св. Василиа Острошког на трону радила је Ивана Пашић из Београда. Ту су још иконе Светог Саве, Стефана Првовјенчаног, Василија Острошког, Петра Цетињсог…

У цркви Светог Петра Цетињског је икона Христа и Богоридице (копија из Хилндара) коју је радио Драгослав Јашевич, затим Јована Крститеља и Петра Цетињског (сублимат сугестија људи који знају иконографију и идоброг иконписца”.

Саме иконе су, истакао је Кривокапић, “одсјај небеске славе и оне никада нису само предмет, али ни предмет обожавања”. Икона је спој имеђу неба и земље. Када се молимо пред иконом обраћамо се директно Творцу своме. Оне су необично важне  православној теологији и животу”, казао је Кривокапић.

Након предавања парох Момчило Кривокапић присутнима  је представио и бројне друге експонате који су тренутно изложени у ризници, међу којим је и портрет проте Гаврила Руцовића, портрети епископа бококоторских Герасима Петрановића, Доситеја Јовића,  Кирила Митровића, Јова Бућина (градио цркву Светог Николе),  јеромонаха Макарија Радоњића, Иване Мартиновић (дала новац за оснивање Прве српске фондационе школе 1838.),  потпис аустријског цара Фрања Јосифа на ћирилици, разгледница са потписима Срба Дубровчана католика, униформа и сабља црногорског ђенерала Луке Гојнића, Законик црногорског књаза Данила првог …

Извор: Митрополија црногорско-приморска