Илиндан у Санском Мосту
И ове, као и претходних година па и деценија, Илиндан је у Санском Мосту прослављен на посебан начин, - у храму литургијски и на Шушњару са болом и сетом на све невино пострадале од усташа 1941. године.
Премда је храмовна слава цркве у Санском Мосту Петровдан, Илиндан се у Сани слави као дан мученика санских, њих више од 5500 невино побијених и масакрираних што у самом граду Санском Мосту, што на Шушњару, у Подлугу, Хрустову, Стараом Мајдану и на другим многобројним мучилиштима. Сански Мост по броју жртава усташког ратног злочина геноцида 1941. године може се убројати у она мјеста и градове где је понајвише пострадалих мученика, иза Јасеновца, Јадовна, Бихаћа-Гаравица, Велике Кладуше, Лијевна. Међутим по јасно израженој намјери усташког поглавника Гутића шта ће све и како урадити у Санском Мосту и Крајини Сански Мост је на првом мјесту.
Потсјећања ради злогласни Гутић, кога неки из римокатоличе цркве разумију и оправдавају, а што нас не изненађује кад знамо шта је све Ватикан учинио и починио са усташким режимом против човјечности, изјавио је ''путеви ће пожељети србаља, ал' србаља више бити неће!!!'' Дакле, Сански Мост је мјесто гдје је јасно изречена и дефинисана геноцидна политика усташтва.
Свету архијерејску литиргију служио је Преосвећени Владика Хризостом уз саслужење протојереја-ставрофора Петра Миловца, пароха оштролучког, протојереја др. Исе Кидеса из Антиохијске Патријаршије, иначе офталмолога, протојереја-ставрофора Љубомира Самарџића, пароха старомајданског и игумана Василија Рожића, настојатеља манастира Клисине.
Након свете литургије Епископ, сво свештенсво и сабрани вјерници пошли су ка Шушњару на 70-годишњи Парастос жртвама Шушњара. Испред спомен-крста жртвама геноцида у Санском Мосту општи парастос је служио Преосвећени Владика Хризостом, а након њега изасланик Јеврејске заједнице г. Атијас из Добоја помолио се Богу за покој душа и свих Јевреја који су заједно са Србима страдали у Санском Мосту. Уследила је бесјада Преосвећеног Владике Хризостома који је све присутне потсјетио на велики злочин геноцида којег су организовале и извршиле хрватско-муслиманске усташе у Санском Мосту 1941. године:''Жељели су, настојали су и све су предузимали како би ми заборавили невине жртве и мученике Шушњара! Нису у томе успјели, јер су нас мученици из ових гробница дозивали и потсјећали на њихове муке, патње, бол и очајање! Шта су све комунисти чинили да све наше невине жртве усташког терора прогласе жртвама фашизма настојећи и имајући политичку намјеру да хрватски народ и муслимане аболирају историјске одговорности за почињени геноцид. Санске и Шушњарске жртве нису жртве фашистичког, већ усташког терора и злочина. Наивни и кукавички историчари још не смију рећи истину, већ и даље кокетирају са режимским ''историчарима'' од којх један прије неколико година признаде овдје на Шушњару ''да до (тада) није ни чуо за Шушњар. Ми и кад би хтјели не можемо и не смијемо заборавити наше мученике! Они су дио нас, а ми смо дио њиховог страдања, њиховог, бола и патњи. Ево и данас чујем њихове јауке, њихова запомагања, њихова питања ''зашто Хасо, зашто Иво, брате? Зашто?'' Умјесто одговора којег никад нисмо добили они су србосјецима свом дојучерашњем брату, пријатељу, комшији врат пресјекли. Оно што желим посебно данас поручити јесте да сјећајући се њих не пунимо срца своја никаквом мржњом или злобом, већ божанском љубављу и праштањем. Ми морамо и као људи и као хришћани опраштати, али никада и ни под никојим условима не смијемо заборавити геноцид усташког злочина. То морамо увијек и свуда свједочити, јер је то наша истина, а истина ослобађа! Некима и данас смета што смо ми на Шушњару. Ми никада и никоме нећемо сметати и замјерати да поштује своје жртве и да их се сјећају. Али, откуд морално право некоме да жтве шушњара, али не само Шушрања, вријеђа и понижава? "
Велики српски пјесник Добрица Ерић сјетио се Шушњарских и Санских мученика предивном пјесмом њима посвећену. Био је то уистину пјеснички помен.
По повратку са општег парастоса на Шушњару приређена је у парохијској сали трпеза љубави за све који су се вратили са Шушњара. Већина је ипак отишла у Оштру Луку на Крсну славу ове Општине, док су многи пошли на друго стратиште Подлуг.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
