Илиндан у Силашу

Насеље Силаш код Осијека настало је почетком треће деценије 20. века, насељавањем солунских добровољаца на пустарама грофа Елца. Иако су становници били готово искључиво православне вере, пре Другог светског рата није покретана акција за градњу храма, као што је то био случај и са осталим новоформираним насељима у овом крају (Ада, Подриње, Палача, Слатина). Дошао је рат и прогон Срба, а у послератном периоду Срби су се готово одродили од своје Цркве. Они који су имали верске или црквене потребе, обраћали су се најчешће паросима у Боботи, који су и формално опслуживали село Силаш. Тек васпостављањем Епархије осечкопољске и барањске, издвојено је село Силаш у засебну парохију и поверено на старање другом тењском пароху. 2003. године почела су редовна богослужења у адаптираној богомољи на првом спрату Дома културе, а 2006. године је изливен темељ за нови храм, који ће бити посвећен Светом пророку Илији.

Овогодишња Храмовна слава врло је значајна са житеље Силаша, јер је надлежни парох, протонамесник Миљен објавио наставак градње храма, напомињући да до краја године храм треба да буде закровљен. Свету литургију у привременој, врло укусно уређеној и беспрекорно чистој, богомољи, служили су протојереј-ставрофор Душан Колунџић, пензионисани парох нирнбершки и надлежни парох протонамесник Миљен Илић. За певницом су певали тењски богослови. У пригодној проповеди прота Душан је изнео пример вере Светог пророка Илије и поштовање које у српском народу има овај старозаветни Свети и како Силашани могу да подражавају слог заштитника. Говорио је и о потреби чвршће везаности житеља са Црквом, јер сада имају свог свештеника и Службу Божју у свом селу. У току Литургије освећена је икона Пресвете Богородице Тројеручице, умањена верна копија хиландарске иконе, коју је приложио овогодишњи кум Никола Манојловић са породицом, који је иначе у неколико наврата боравио на Светој Гори и радио на обнови Манастира Лиландара.

По завршетку Свете литургије, предвођени крстом, славском иконом и црквеним барјаком, литијски смо отишли до темеља новог храма, обишли га трократно, читајући Јеванђеља и кропећи благочестиви народ, село, поља и „будући храм и оне који ће у њега улазили и Богу се молити". На темељима је пререзан славски колач и освећено жито, а отац Миљен је позвао присутне да својим прилозима помогну наставак градње храма, дарујући приложнике врло лепим захвалницама. За идућу годину кумства се прихватила Драженка Мркела.

Трпеза љубави спремљена је у просторији Месне заједнице села Силаша.

П.Аз