Илиндански црквено-народни сабор на Лукавици

На празник Светог пророка Илије, у петак 2. августа 2013, Светом Литургијом и резањем славског колача у цркви на Лукавици, прослављена је храмовна слава.

Свету Литургију су служили отац Слободан Јокић и отац Предраг Шћепановић, након чега је обављен помен јунацима страдалим у борбама за ослобођење Црне Горе. Молитвеном сабрању у храму на мјесту гдје се спајају Митрополија црногорско- приморска и будимљанско – никшићка, подигнутом братском слогом и љубављу племена Жупе, Мораче, Пипера, Роваца и Загарача присуствовало више десетина вјерника.

Отац Предраг је у својој бесједи нагласио да су се вјерници окупили на светој планини, испред храма, за којим су чезнули вјекови, који су заједничким доприносом градили братственици пет племена.

"Запало нас је да овај храм подигнемо у славу и част Божју. У славу и част оног Бога који нас је у вјековима борбе за очување православне вјере помагао на многе разне начине и дао је нашем потомству да подигнемо овај храм Светог пророка Илије. Илије, громовника! Онога Илије који је једини човјек у историји рода људског. Ова света црква, која се као бијели галеб издиже изнад ње постала је украс. Стопили су се овај лукавички камен и камен овог светог храма у једно", казао је отац Предраг и истакао да треба да будемо поносни на све оне који су у бескомпромисној борби за људско достојанство високо уздигли барјак слободе и части дичних племена: Ровчана, Морачана, Пипера, Загарчана и Жупљана.

"Памти црква Божја и све оне који су се уградили у овај свети храм попут протојереја Алексе Павловића, Вучине Минића, Петка Ракочевића, Благоја, Милинка и Брана Стојановића, Драга Шћепановића, Бора Божовића, Илије Радовића и Марка Милуновића, који нијесу себе штедјели. Сви су они били доброчинитељи. Бог зна и зато постоји књига живота у којој он ничије доброчинство не заборавља."

Ове године у име племена Морачана "Светигора” славски колач принио је проф. др Саво Марковић, предсједник Скупштине Удружења, који је дио колача предао потпредсједнику Црквеног одбора Жупа Петку Булатовићу.

Илинданску бесједу код Нишиног киљана казивао је проф. др Саво Марковић, нагласивши да када су се братственици пет племена одлучили да на Лукавици граде храм лако су се договорили коме ће га посветити.

"Овом народу и овом искричавом племенском скупу, планини и висини гдје смо бар 1.000 метара ближи Богу него у Подгорици, није ни одговарао ниједан празник, него празник пророка Илије, громовника. Пророка Илију славе Стари и Нови завјет. Хришћанство га је пригрлило зато што је био непоколебљиви и непоткупљиви пророк и учитељ. Касније је хришћанство преузело његове темељне вриједности. Народно предање за њега каже да није умро, него се вознио на небу. И ону грмљавину коју слушате, то је тутањ његових ватрених кочија које вуче четворопрег. Пророк Илија је међу оним пророцима који су били на гори Тавору, када се Исус Христос јавио својим ученицима проповједајући нову вјеру ", говорио је Марковић нагласивши да хришћани, а нарочито Срби за Св. Илију, и његова празновања везују многе радове и обичаје.

Доктор медицинских наука Мирко Поповић за овај празник храму на Лукавици поклонио је икону Светог Петра Цетињског.

У културно-умјетничком програму учествовали су гуслари Марко Шћепановић, Јован Лакићевић, Стеван Вујачић, Максим Војводић и Никола Крулановић, као и пјесници хаџи Радован Радовић, Бранко Бато Крковић, Божо Ђурановић и Љубисав Бијелић – Морачанин, који је био и водитељ програма.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка