Илуминирани рукопис ”Српског Псалтира” драгуљ псалтирске иконографије

У трезору одељења за рукописе, ретке аутографе, manuscripta mediaevalia, codices iconographici Баварске државне библиотеке у Минхену, налази се похрањен и раскошни рукопис „Српског пслатира“ (Der Serbische Psalter), под сигнатуром – Cod.slav. 4 Papier, 231 Blatt, Serbien – који потиче са краја 14. века, а чија је провенијенција Бенедиктински манастир Св. Емерам у Регенсбургу у Баварској.

Овај рукопис се сматра најзначајнијим примером српских средњевековних илуминација односно живописања књига. Овај пслатир је, претпоставља се, написан или за време српског кнеза Лазара, који је пао на Косовском пољу 1389. у боју са Турцима или његовог сина, деспотa Стефана Лазаревића.

Посебност овог рукописа се састоји у величенствених 148 минијарура које делимично својим форматима испуњавају читаве странице, а које су под видљивим утицајем византијске иконографије тога времена у Србији.

Што се датирања тиче, постоје индиције на које упућују водени жигови (Wasserzeichen) на папиру на године између 1350. и 1395. или још ближе, на године између 1370. и 1372. Ову експертизу је начинио проф. Шевченко са универзита  у Харварду. Историчар уметности  V.Strzygowski је утврдио да је иконографски модел ”Српског Псалтира” византијски, али опријенталног порекла, тачније из Сирије. Псалтир је писан на црквенословеnском језику српске редакције са српским унцијалима. Црвеном бојом уписана легенда слика има одлике народног језика, дакле написана је полуунцијалима. Прва публикација ових минијатура коју су припремили V.Strzygowski и J. Јагић је објављена 1906.г., које је до данас остало једино опсежно припремљено издање. Приређивач факсимилираног издања, реномирани немачки историчар уметности Ханс Белтинг (Hans Belting) је приопремио монументално двотомно репринт-издање код Dr. Ludwig Reichert Verlag Wiesbaden 1978. као факсимилe.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен