Имендан Епископа бачког г. Иринеја
У четвртак, 23. августа / 5. септембра 2013. године, у Владичанском двору у Новом Саду, благосиљан је славски колач и кољиво у славу и част светог Иринеја Лионског, имендана Епископа Иринеја. Чин благосиљања извршио је Преосвећени Епископ крушевачки Господин Давид. Свечаном чину присуствовали су и Владика врањски Господин Пахомије, затим најближи сарадници Владике Иринеја и придворно сестринство који су Владици Иринеју честитали имендан.
Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Господин др Иринеј рођен је 11. фебруара 1947. године од оца Михаила Буловића и мајке Зорке, рођене Буловић, у Станишићу, у Бачкој, добивши на крштењу име Мирко. Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Сомбору 1965. године. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 1969. године. За време студија примио је монашки постриг од свог духовног оца, преподобног Аве Јустина Ћелијског, добивши монашко име Иринеј, по светом Иринеју Лионском.
Житије Светог свештеномученика Иринеја Лионског
Свети свештеномученик Иринеј Лионски је највећи хришћански и богословски писац другог века. Његово дело остаје увек савремено, јер је решавао увек важна питања хришћанске вере и живота. Родио се око 130. године Христове ере у малоазијском граду Смирни. У младости је добио широко јелинско образовање. Познавао је класичну грчку поезију, философију и друге науке и уметности.
Ипак, овако богато класично образовање није задовољило младог Иринеја. У потрази за истинском мудрошћу, он постаје ученик светог Поликарпа, епископа смирнског, који је, опет, био ученик светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова. Тако се свети Иринеј, кога су само две генерације делиле од земаљског живога Господа Исуса Христа, хришћанством напајао са живог извора сазнања. Свети Поликарп је младом Иринеју пренео сва знања и истине хришћанске вере којe је научио од светог Јована Богослова и других очевидаца и савременика Христових. У пратњи свог епископа, светог Поликарпа, Иринеј крајем 154. године стиже у Рим, престоницу цивилизованог света. Ту долази у сусрет са делима светог мученика Јустина Философа, или је можда био и непосредни Јустинов ученик.
Потом, вођен путевима ширења хришћанства на запад, стиже у древни град Лугдунум у Галији, данашњи Лион. Лугдунум је у то време био „мали Рим“, значајан трговачки, војни, политички и културни центар. У град су долазили и у њему остајали многи народи. Међу њима било је и Иринејевих сународника, Грка, који су у Лиону примили хришћанство. Свети Иринеј је био свештеник код светог Потина, епископа Лиона. Недуго затим у тој епископији је почело жестоко прогањање хришћана, а свети Иринеј се показао као храбар заштитник хришћанства и стуб свете Цркве. Године 177. Лионска Црква шаље оца Иринеја у Рим, да однесе посланицу папи Елевтерију. Када се вратио у Лион, епископ Потин је, са многим хришћанима, већ био мученички пострадао. На епископски трон тада ступа свети Иринеј. Епископ Иринеј је, по сведочењу Јевсевија Кесаријског, био прави вођа хришћана у целој Галији. Крштавао је околна племена, нарочито на северу Галије. Чувао је чистоту хришћанске вере. Усменом и писаном речју борио се против јеретика. У тим тешким временима мудро је водио поверену му паству, штитећи је кроз многе опасности и чувајући од разних невоља. Свети Иринеј Лионски мученички је пострадао за Христа 202. године, у време гоњења Цркве од императора Марка Аурелија и намесника Септимија Севера.
Извор: Епархија бачка
