Интерактивни час у Лозници на тему „Колико познајемо патријарха Павла“

,,Сећајте се својих старешина који вам проповедаше реч Божју; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову“ (Јев. 13,7).

Дана 19.11.2019, тачно на десетогодишњицу сахране омиљеног нам патријарха Павла, који се упокојио у Господу 15.11.2009, вероучитељица Тијана Васић и наставница енглеског језика Сања Симић де Граф одржале су предавање ученицима седмог и осмог разреда посвећено блаженопочившем Патријарху. Часу присуствују директорка школе Анета Ракић, педагог Јелица Павловић, наставница историје Милосава Савић и помоћни радник Славко Тешмановић. Учитељица Жељка Дејановић урадила је са својим ученицима четвртог разреда пано који је постављен у холу школе.

Ово интерактивно предавање, чији циљ нам није био само приказивање житија патријарха Павла, него много више од тога, више као опомена да је Божји промисао изнад људског расуђивања - нама, просветним радницима да имамо довољно љубави да не отписујемо унапред неког слабашног Гојка за кога баш, можда, Господ има диван план, а деци да се не жале на свој живот, своје родитеље и неке лоше животне услове, јер из једне скромне десеточлане породици у којој је Гојко растао изађе неколико доктора наука и један патријарх. И то какав патријарх - човек, домаћин, пастир добри, молитвеник пред Господом за страдални српски род, који саслужује у Небеској Литургији заједно са Светим Савом, светим Василијем Острошким, светом Петком Параскевом, светим Николајем Жичким, а питање је где бисмо ми као народ били да немамо такве молитвенике!

Сам патријарх Павле је рекао: „Пре него што почнеш судити о мени и мом животу, обуј моје ципеле и иди мојим путем! Прођи улице, брда и долине! Осети бол и срећу! Прођи године кроз које ја пролазим, падни преко сваког камена који се мени нашао на путу! Устани увек поново и иди истим путем, као што и ја радим! И тек ми онда можеш судити.”

Док само читамо Патријархово житије немогуће нам је не заплакати и не осетити жуљ оних старих женских чизама које је преправио, у којима је препешачио и стизао да свима помогне. А тек колико камења је наилазио на путу! Захваљујући трпљењу и вери у Бога, смирењем и љубављу, то камење се пред њим претварало у прах. Колико нас би одустало само на првој препреци! Тешко је разумети Божју вољу, није је ни он на почетку разумевао, али је непрестаним молитвама и животом достојним свеца успео у томе.

Вероучитељица Тијана Васић је додатно обогатила ову презентацију фотографијама из живота Патријарха од ране младости до патријарашког трона. Невероватан живот овог човека кога су људи држали за свеца још у животу, вероучитељица је дочаравала неким мање познатим детаљима који су обогатили ово предавање.

Наставница енглеског језика Сања Симић де Граф додала је неке важне податке до којих је дошла у разговору са протођаконом Радомиром Ракићем, главним и одговорним уредником Инфо службе Патријаршије и лектором у пензији Православног Богословског факултета из Београда, а то је да да је патријарх Павле био изузетан литургичар и да су његови радови о историји богослужења познати не само у нашој Цркви већ и шире. Такође, залагањем патријарха Павла добили смо нови превод Новога завета, такозвани Синодски превод. Протођакон је нагласио да је 44. поглавар СПЦ био велики научник, библиста, преводилац, догматски и етички писац са великим стваралачким опусом, а радио је и на црквеном песништву. Овом приликом захваљујемо протођакону Ракићу што смо сазнали толико података о патријарху Павлу.

На крају смо извршили евалуацију питањима из житија Патријарха Павла са отварањем поља иза којих је био манастир Раковица, место на којем је на данашњи дан сахрањен Патријарх и где постоје сведочанства да се преко двадесет чудесних исцељења десило на овом месту.

Владика Лаврентије је једном приликом рекао: „Да нас он није заклањао својим молитвама пред живим Небесима, Бог зна шта би од нас било!“ Он је „као громобран молитвено заклањао своју паству и свој народ од црних и оловних претећих облака, и свих паклених сила наднетих над нашу отаџбину, против деце Светог Саве.“

„У најгорим временима добили смо најбољег Патријарха, каквог Срби неће имати задуго“, рекао је његов дугогодишњи познаник академик Владета Јеротић.

А Матија Бећковић можда на најбољи начин описује какав је био патријарх Павле:  “Нико није тише говорио а да се даље чуо; нико с мање речи није рекао више, нико није лакше ходио земљом а да је остављао дубље трагове; нико није био мањег раста а да се видео с веће даљине! Отуда, ни више људи ни веће тишине него на његовом погребу!”

Сања Симић де Граф,
Основна школа „Вук Караџић“
Лозница