Интервју Епископа Фотија Слободној Далмацији

ПОГЛАВАР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ДАЛМАЦИЈИ ОБЈАШЊАВА ЗАШТО СЕ ЖЕСТОКО ПРОТИВИ РЕГИСТРИРАЊУ ХРВАТСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И АУТОКЕФАЛНЕ ЦРКВЕ

Епископ Фотије: Регистрира ли се Павелићев дух, Хрватска ће тешко у Еуропу

Рецентна најава поновног оснивања Хрватске православне заједнице, која датира из времена Павелићеве НДХ, дигла је на ноге Српску православну цркву у Хрватској.

Епископ далматински Фотије одлучио се за релативно ријетку кореспонденцију: у име СПЦ-а и Епархије далматинске обратио се писмом предсједнику РХ Иви Јосиповићу, пледирајући да својим ауторитетом спријечи регистрирање такозване грађанске удруге ХПЗ-а која је у Задру ових дана обзнанила свој "повратак" и конзеквентно тому оснивање аутокефалне Хрватске православне цркве.

О чему се заправо ради, зашто је тај догађај узнемирио православне црквене кругове, питали смо далматинског епископа Фотија?

- Писали смо предсједнику Јосиповићу с намјером да му укажемо на то како ова удруга већ по законима државе Хрватске не би могла бити регистрирана, јер у свом програму заговара негацију другог и другачијег, те наговјештава деструкцију и националну и међувјерску нетрпељивост.

Посебан је проблем то што се темељи на тековинама НДХ и Анте Павелића, о чему њихови представници отворено говоре. Ако таква удруга може бити регистрирана и тиме добити легитимитет, онда смо у опасности да се вратимо у раздобље Другог свјетског рата када је владала идеологија крви и тла, која је иза себе оставила безбројне лешеве невиних и апокалиптичну пустош.

Кабинетски одговор

Јесте ли у међувремену добили одговор Предсједника РХ?

- Нисмо, јер је наше писмо недавно написано. Предсједнику државе писали смо из разлога што он по својој функцији има велику одговорност за мир и просперитет у држави, те је гарант Устава и уставних права свих грађана Републике Хрватске, без обзира на њихову вјеру или нацију.

Први наговјештаји оснивања ХПЗ-а још поткрај прошле године у Огулину резултирали су писмом СПЦ-а премијерки Јадранки Косор. Је ли Вам икад одговорила?

- Добили смо кратак одговор из уреда премијерке Косор. У њему пише да је Хрватска антифашистичка држава, али да је регистрација удруга нешто што воде друге институције. Тако је одговор овај проблем оставио отвореним...

Како гледате на изјаву тајника државне Комисије за вјерске заједнице Фрање Дубровића да не види ништа спорно у тој иницијативи, нити њезиној интернетској презентацији, осим својатања манастира Гомирје и лика Николе Тесле?

- Ако једна удруга претендира обновити идеје из НДХ, идеје искључивости и нетолеранције, онда је то већ велик проблем. Осим тога, својатање манастира Гомирја, као и личности Николе Тесле, свакако су велик проблем, јер се јасно указује у којем правцу би могли ићи. Својатање туђег је у свим земљама и по свим законима кажњиво дјело - јер је право власништва једно од основних људских права.

Како тумачите чињеницу да се тако ретроградне, проусташке иницијативе, попут ХПЗ-а, промичу данас, на прагу хрватског уласка у ЕУ?

- Управо на тај феномен смо и хтјели указати, јер је по нама просто немогуће да се допусти оживљавање идеја Павелићеве НДХ, што ова удруга отворено заговара. Сматрам да би регистрација удруге највише шкодила самој Хрватској која се бори за улазак у Еуропску унију, гдје су овакве идеје неприхватљиве, па чак и законом забрањене.

У обраћању јавности и предсједнику Јосиповићу упозоравате на могуће ново повампирење расних теорија и вјерске нетрпељивости, и апелирате на забрану удруге позивајући се на добру традицију демократске Еуропе. Бојите ли се да би их забрана додатно мобилизирала?

- То не знам. Мени се чини да то кажу и сами позитивни закони Републике Хрватске. Нетко тко заговара повампирење "авети из прошлости", фашистичке и усташке творевине НДХ, не мисли добро никоме, а држава је ту да појаву таквих идеја и покрета на адекватан начин сузбије.

Тко су „хрватски православци" окупљени око идеје прононсираног хрватског националиста Иве Матановића, који тврди да имају већ више од 500 чланова?

- Не бавимо се питањем тко су чланови удруге у формирању. Желимо само указати на њихов дух и програм, неприхватљив због искључивости и затирања свега другачијег. Колико чујемо, ови људи манипулирају бројем чланова. Недавно је на ХРТ-у била репортажу о њима у којој се могло чути да имају само неколико чланова, све друго је њихова конструкција и маркетинг.

Ако је точно, како тврдите, да је темељ њихова рада негација другога, односно сада Срба и СПЦ-а, о каквим је то православцима ријеч и је ли то само профашистички (проусташки) конструкт?

- Још један проблем око овог удружења је што се они лажно представљају, јер њихови чланови нису крштени ни у једној канонски признатој православној цркви. Ово је исто један од разлога зашто они не би требали бити регистрирани под именом којим се представљају.

Тко је игуман Јелисеј, новоизабрани предсједник удруге ХПЗ?

- Колико знамо, господин Лалатовић је био ученик Цетињске богословије, па је због црквених пријеступа избачен из школе. Послије, када је у СПЦ задобио свећенички чин, рашчињен је због свећеничких пријеступа и финанцијских малверзација. Једно вријеме је био у удрузи грађана тзв. ЦПЦ, одакле је из истих разлога протјеран. Жао ми је тог човјека због трагедије коју чини сам себи упуштајући се у овакав душегубни посао.

Иако је опаки реликт прошлости, бизарну, ретроградну иницијативу предводе маргиналци и није ли то у основи маргинална политичка опачина?

- Дај Боже да тако буде и да не заживи идеја удруге без обзира на то колико је мали број људи заговара. Она је и као таква опасна, јер пријети оживљавањем прошлости која је иза себе оставила милијуне лешева и на стотине логора, да споменем само Дахау и Јасеновац. Због тога њихова идеја није нимало безопасна нити наивна.

Задарски проблем

Како гледате на то да је у Задру својеврсни далматински епицентар „антисрпског покрета отпора", и негирања права на повратак домицилног српског становништва на тим просторима?

- Тим би се проблемом више требале позабавити надлежне институције хрватске државе. Срби већ вјековима живе у Задру и задарском залеђу и тако ће, хвала Богу, бити и убудуће. Свакако је препуно симболике да се удруга појавила баш у Задру, гдје им је дан толики медијски простор. Мислим да то може бити од велике штете самом граду који би требао бити еуропска метропола, град кршћанске културе и вјерске толеранције. Је ли сада то тако, велико је питање.

Своједобно је задарски градоначелник најавио рушење осамдесетак у рату разорених српских кућа, правдајући то „здравственим разлозима". Вијест је изазвала констернацију међу Србима. Је ли подузето нешто да се то спријечи?

- За тај феномен смо чули од наших вјерника који живе у Задру и околици. Куће које би наводно требале бити рушене имају своје власнике и они су већином поднијели захтјев за обнову. То би било нормално, а не да би оне требале бити порушене из "здравствених разлога". Надамо се да тај "еколошки, здравствени пројект" неће успјети, већ да ће се власници кућа, упркос свему, изборити за своја права, да обнове куће и да могу као слободни и пуноправни грађани живјети на својим огњиштима.

Колико су данас грађани српске националнсти сигурнији у Хрватској него прије десетак година?

- И о томе смо говорили у писму предсједнику Јосиповићу. Таман када смо помислили "ево мира" и да су "расковани мачеви и направљени плугови", појави се као гром из ведра неба удруга која пријети уништити све оно што је позитивно стечено послије недавне ратне трагедије у Далмацији. Отуда је наш глас о њима, "глас вапијућег у пустињи", који ће, надамо се, мјеродавни и одговорни у хрватској држави на вријеме чути.

Недавно сте разговарали са шибенским градоначелником Антом Жупановићем о поврату одузете имовине СПЦ-а. Зграду уз Саборну православну цркву у Шибенику годинама користе Радио-Шибеник и Шибенски лист. На рјешење о поврату објекта бивша градска власт се жалила и спор је на Управном суду РХ. Постоји ли могућност нагодбе, „замјене добара", договора?

- С градоначелником Антом Жупановићем имали смо срдачан и отворен разговор. Рекао је да ће Град Шибеник радити на рјешавању свих заосталих предмета који се тичу поврата имовине власницима, међу осталим и СПЦ-у. Споменуте су и могућности замјене добра и договор, ако нешто није могуће у реалном смислу вратити. Од нове власти у Шибенику очекујемо велике позитивне помаке у сваком смислу, јер су такав дојам на нас оставили и градоначелник Жупановић и његови сурадници.

Заговарање закона мржње и зла

Црквена имовина ће се ријешити, а што је с приватном? Имате ли сазнања колико још људи чека на поврат своје имовине на простору Далмације, односно ваше епархије?

- Има још много случајева да наши повратници потражују и чекају поврат имовине, не само кућа, зграда и станова у градовима, већ и пољопривредног земљишта и пашњака. То је велик проблем који стоји пред хрватском државом, јер ако се он не рјеши, и то ће бити једна од препрека уласку Хрватске у Еуропску унију.

Какву поруку шаљете вјерницима православне и католичке вјере будући да дијеле исти животни простор и готово исту кршћанску вјеру?

- Поруку коју нам доноси заједничко Свето еванђеље, да сви живимо у љубави према Богу и ближњем. То је бит наше вјере. Онај тко би нас учио другачије, без обзира јесмо ли вјерници православне или католичке вјере, лажни је пророк и он нас не учи науком Господа нашег Исуса Христа и не води нас путем спасења. Бог ће нам судити само по нашим дјелима. Зато је појава овог фантомског удружења данас опасна, јер они умјесто закона еванђеоске љубави заговарају нешто потпуно супротно - хадски закон мржње и зла.

ХПЦ претендира и на имовину Српске православне цркве?

- Анте Павелић је 1942. године основао фантомску "Хрватску православну цркву" с циљем потпуног уништења и затирања Срба и СПЦ-а на просторима Хрватске. Ако нетко каже, ми данас обнављамо "ХПЦ", што то значи? Зар не исто што и тада? Њихови челници најавили су да ће, након регистрације, тражити објекте за ХПЦ. Но, ми имамо уредне папире, уредне власничке листове из катастра и суда да су наши црквени објекти власништво СПЦ-а. То је у нормалној и цивилизираној држави довољно да би та имовина била у сваком смислу заштићена.

пише Даворка Блажевић

Извор: Епархија далматинска