Интервју Митрополита Амфилохија "Вечерњим новостима"

Црква је, као и свуда у свету током ових 2.000 година, тако и у Црној Гори, увек на распећу, на камену крвавом. Али је увек носилац васкрсења и непобедивости, наде на неуништивост имена Божјег у људском памћењу.

Тако Mитрополит црногорско-приморски Амфилохије одговара на питање „Новости" какав је данас, нарочито у светлу трогодишње независности, положај Митрополије у Црној Гори.

- Још је Његош дефинисао место православне цркве у Црној Гори: „Олтар прави на камен крвави". Ово данас што се догађа није ништа друго до наставак дешавања кроз векове. Само се мењају актери, форме и „мода" - а Црква остаје, стамена и после великог искушења и распећа које је доживела као ретко која црква и митрополија у Европи од 1941. до 1990. године. После тога она, ево, поново васкрсава, Црна Гора поново оживљава духовно, морално и у томе је њена будућност и њено спасење од универзализма глобализације.

Да ли је Православље у Црној Гори угрожено због деловања тзв. Црногорске цркве, коју, рекло би се, подржава и држава?

- То је једна сурогат црква, хибридна. Она је последица претходног система и идеологије и није случајно што су носиоци и челници те групације управо људи који не знају шта ће са Богом. Они би хтели Цркву, али - без Бога! Није им, дакле, проблем Амфилохије него Бог. То збуњује народ само тренутно, јер огромна већина, па чак и политичари у странкама на власти, имају према цркви сазнање чисто и јасно, или ће га имати.

„Аутокефалци" покушавају да „освоје" Цетињски и друге манастире, траже да се сруши црква на Румији?

- Можете да замислите докле је то отишло да они који тврде да у Бога верују и да су носиоци истинске цркве Црне Горе траже да се руше храмови дигнути у част Божју, у част Свете Тројице. Таквог безумља за свога доста дугог живота нисам чуо! Али, то ће само себе да поједе. Зло и мрак се, по правилу, гуше од себе самога. Пре или касније избије, чини ти се једног тренутка моћно, па - и сам се чудиш шта би - нестаде.

Ваши сусрети са Вујановићем и Маровићем у јавности су оцењени као приближавање државном врху. Нисте у добрим односима само са Ђукановићем?

- У последње време нисмо имали неког непосредног контакта, али својевремено смо се и те како често сретали. Морам да признам да је он увек био расположен да изађе у сусрет. Тако смо уз помоћ владе на чијем је он био челу започели Богословију на Цетињу, храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Истина, Влада је то касније заборавила, као и Министарство просвете.

Али, надам се да је та криза пролазна болест.

Може ли се десити да Црна Гора у процесу интеграција „сакрије" улогу Митрополије?

- Они та питања крију. Зашто су скривена ако смо овде у демократији и ако је Европа демократска? Стали су у ред као ђачићи пред западном Европом, поређали се сви до једнога. Европа заповеда, они слушају и не трепћу. То је тип нове демократије, а до јуче су се бунили кад им брат нешто каже - намеће му, каже, своје. Сад кад Европа намеће, климоглавци се труде да све испуне. Као што су некад све испуњавали из оног центра бољшевичког, сад ће из овог бриселског.

У Црној Гори и даље има много подела?

- Осећам да се то полако превазилази у народу. Остало је код одређених кругова, идеолошки затрованих, који поделе форсирају. Тако су и прешли на ову хибридну такозвану верску заједницу ЦПЦ, сејући деобу опаког богомрзилаштва, црквомрзилаштва, народомрзилаштва.

Није ли подела и увођење новог језика и нових слова?

- Из истог корена су и хибридна такозвана монтенегринска црква и то извртање и сакаћење језика. Из смрдљан траве! У језику је географија народа. Угрозиш ли језик, угрозио си народ. Онај ко нема здрав однос према језику тај је потпуно пореметио однос према народу, народном бићу, његовој вертикали историјској. То могу Бошњаци, који сада стварају своју нацију, евентуално и Хрвати, али да у Црној Гори дође до таквог поремећаја - несхватљиво је. То је терор, нажалост, усвојен и озакоњен Уставом. Ако у једној држави 65 одсто грађана говори једним језиком, онда се не може наметати неки други, за који се 2003. године декларисало, први пут у историји те земље и народа, двадесетак процената људи, и то не по неким дубљим уверењима, већ по партијском опредељењу. Не може се на основама дијалекатским, а свака земља и језик има своје дијалекте, стварати неки други језик. Овде је реч о насиљу мањине над већином народа, а насиље никад добро не доноси не само језику већ и будућности и миру у држави, заједништву и слози.

Како ви гледате на „српско питање" у Црној Гори?

- Овде је очевидно да је од 1945. насиље расцепило национално сазнање у Црној Гори, у то нема никакве сумње. До 1945. се знало стопроцентно коме припада тај народ, па 1953. 100 одсто спадне на три одсто, па онда 1991. на девет, а 2003. на 32 одсто Срба. Проценти нису никакво мерило, то се догађало и овде и другде. Само није добро за државу, за народ, за достојанство да се тим и таквим путевима људи деле и то не само по границама између села племена и братстава већ кроз утробу материну. Ми смо једини простор у Европи где једна иста мајка рађа две-три нације!

Црногорски Срби, тврдећи да су угрожени, недавно су формирали Матицу. Митрополија је демантовала да је благословила тај скуп...

- Идеја као идеја је занимљива, али није лепо што су на неки начин уплели мене и Митрополију, јер не спада у нашу надлежност да оснивамо такве установе. Но, то је њихов проблем. Мислим да је то требало урадити на мудрији начин, дугорочнији, да би заиста било користи за народ, за Црну Гору за нашу културу.

Од вашег доласка на чело Митрополије, десетине цркава у Црној Гори је обновљено или подигнуто...

- Нећу да умрем док не обновимо манастир Михољска превлака и док не заблиста крст на Ловћену. Превлака је темељ, Ловћен кров те вертикале, православне куће.

Извор: Митрополија црногорско-приморска