Интервју Митрополита Николаја- Срна, 22. август 2008.

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Г. Николај дао је у петак, 22. августа, интервју Новинској агенцији Републике Српске „СРНА" у којем је навео да је добио званични позив да у септембру учествује на састанку о враћању зграде сарајевске Богословије и друге национализоване имовине Српској Православној Цркви. Митрополит Николај је рекао да ће представници СПЦ учествовати у тим разговорима уколико буду испуњени њихови услови. "Тражимо да буде враћено све што је од Цркве одузето. Враћање зграде Богословије у Сарајеву нема алтернативу и једино рјешење које ће Црква прихватити јесте њено потпуно и безусловно враћање у власништво СПЦ" - истакао је митрополит Николај.

Митрополит Николај је изјавио да ће о овом питању СПЦ бити веома опрезна и да ће је представљати озбиљна група људи, који ће у свим разговорима и преговорима учествовати са одговарајућом документацијом, како је то већ много пута чињено. "Уколико наши захтјеви не буду уважени, одговорне ћемо морати да тужимо за поврат имовине у цјелини, али и Богословије посебно. Тражићемо и да нам за 17 година буду плаћене кирије за кориштење зграде Богословије" - рекао је Митрополит.

Митрополит Николај навео је да су комунистичке власти од СПЦ само у Сарајеву после Другог светског рата одузеле и национализовале 24 стамбене куће са око 6 400 метара квадратних, пет стамбено-пословних зграда са око 11 500 метара квадратних, 12 пословних простора са око 1 500 метара квадратних и више од 40 хиљада метара квадратних земљишта.

"Из овог списка можемо издвојити палату црквено-школске општине, која се налази преко пута Старе православне цркве, зграду сарајевске Богословије у којој је сада смјештен Економски факултет, земљиште на Маријин двору од око 19 000 метара квадратних на којем су сада изграђене зграде Парламентарне скупштине и Савјета министара БиХ, те хотел `Холидеј ин`, и земљиште на Кошеву - дио православног гробља које је ексхумирано и преко њега изграђен надвожњак, пијаца и дио спортских терена" - напоменуо је митрополит Николај. Митрополит Николај нагласио је да, кад је реч о осталој национализованој црквеној имовини у Митрополији дабробосанској и њеној вредности, није могуће направити чак ни грубу процену. Говорећи о срушеним храмовима, гробљима и другим објектима СПЦ у посљедњем рату, господин Николај је навео да је на подручју Митрополије дабробосанске до темеља срушено пет парохијских цркава, од којих су две потпуно обновљене, док је обнова три у току, те 25 филијалних цркава, од којих је само једна обновљена. "Спаљено је и тешко оштећено 11 парохијских цркава, од чега је шест обновљено, док је обнова осталих у току, те 20 филијалних цркава, од чега су само четири обновљене. Лакше је оштећено 14 парохијских цркава и четири филијалне, а оштећења су, углавном, санирана" - истакао је митрополит Николај. Господин Николај је подсетио на податак из књиге "Духовни геноцид" др Слободана Милеуснића да је на подручју БиХ порушено укупно 125 православних цркава /парохијских и филијалних/, а 172 оштећене, те да је је порушено 66 парохијских домова и осталих црквених здања, а да их је 50 оштећено.

Кад је реч о православним гробљима, према ријечима митрополит Николаја, готово да нема ниједног на подручју Федерације БиХ /ФБиХ/ које током рата па све до данашњих дана није претрпело значајна оштећења, док су нека потпуно сравњена. Митрополит Николај је подсетио да се са подручја Митрополије дабробосанске у току и после рата иселило 280 хиљада православних верника. "Иако се подаци о повратку често политички злоупотребљавају, ми знамо да се наши вјерници не враћају на своја огљишта" - рекао је господин Николај, наводећи као примјер да је прошле године на подручју Митрополије дабробосанске у ФБиХ крштено само 140 лица, а сахрањено 416, те вјенчано 30 брачних парова. Митрополит Николај сматра да би значајно било провести попис становништва, па да се тачно утврди колики је стварни број Срба у ФБиХ. Господин Николај је статус и живот Срба у ФБиХ оценио као доста тежак и сложен, тренутну ситуацију у цијелој БиХ као веома озбиљну и забрињавајућу.

"Поготово је забрињавајућа ситуација на плану међусобног поштовања и уважавања људи, где се не показује неки напредак. Никада народи нису стварали проблеме, то је работа политичара и екстремиста" - нагласио је митрополит Николај.

Извор: Митрополија дабробосанска