Интервју са Владиком Василијем о раду Међурелигијског вијећа
Преносимо у целини разговор Марка Данојловића, уредника Информативне службе Епархије зворничко-тузланске са Његовим Преосвештенством Епископом зворничко-тузланским Г. Василијем о раду Међурелигијског вијећа и току седнице која је одржана последњег дана септембра текуће године.
Марко Данојловић: Преосвећени Владико, можете ли нам рећи какав је био ток сједнице Међурелигијског вијећа одржане 30.септембра 2009. године у Сарајеву?
Владика Василије: Могу говорити само у своје име и споменућу само теме које сам ја отворио. Наиме, на првом мјесту је брига за зграду Богословије у Сарајеву. Ви знате колико она значи за српски народ и за Српску Православну Цркву. То питање је отворено давно, куцано је на многа врата али рјешења до сада нема. Како и на који начин може српски народ да се осјети равноправним у некада најмногољуднијем граду српског становништва у Босни и Херцеговини? Како и на који начин да се осјети толеранција, равноправност и једнакост ако се зграда, богословско училиште у којој се људи уче проповиједању љубави, проповиједању мира и поштовању различитости и даље не враћа у посјед Српске Православне Цркве. Ја само могу да помислим да онда неко свјесно не жели да ове вјечне вриједности буду међу људима. Дакле, неко не жели љубав, мир, толеранцију и поштовање различитости. Пазите, све вјерске институције имају по неколико училишта у Сарајеву а Српска Православна Црква ни једно. Поставили смо питање и зашто се улици у којој је митрополија не да име познатих сарајевских духовника и мислилаца нпр. митрополита Петра Зимоњића или владике Варнаве Настића?
Марко Данојловић: Реците нам шта сте конкретно предложили пошто до сада нема позитивног рјешења овог питања?
Владика Василије: Казао сам много пута до сада да је Федерална Влада то могла да учини и заврши у веома кратком року али пошто није онда позивам представнике Међународне заједнице, који свој посао виде у равноправном статусу и третману свих људи, да покажу и оправдају своје назначење у Босни и Херцеговини. Изненађени смо да Међународна заједница до сада самоиницијативно то није учинила. Нека једноставно указом врате зграду Српској Православној Цркви. Ако ми нисмо имали стрпљења онда стварно не знам ко је. Пазите, ми немамо ни једно неријешено и спорно питање према другој вјерској заједници. Мјесецима се манипулише црквом у Коњевић Пољу и на најпримитивнији начин поједини медији извјештавају о томе не желећи да сазнају праву истину а истина се налази у суду у Сребреници. Предмет се већ годинама налази у суду. Чак и представници Међународне заједнице не износе праву истину о храму у Коњевић Пољу. Довољно је покуцати на врата суда у Сребреници и упитати зашто нису до сада ставили тај предмет у процедуру а прошло је већ двије године? Дакле, Српска Православна Црква је своје урадила и сада неко свјесно жели да одуговлачи позитивно рјешење. Док надлежни не ријеше то питање, а очигледно је да не желе јер се онда губи једно питање којим су многи манипулисали, у храму у Коњевић Пољу ће се од сада, сваке недјеље, редовно вршити богослужења.
Марко Данојловић: Као представник Српске Православне Цркве и предсједавајући у Међурелигијском вијећу поставили сте питање о подигнутим богомољама других вјерских заједница на земљишту које је узурпирано а припада Српској Православној Цркви, српском становништву тј. физичким лицима српске националности?
Владика Василије: Да. Јасно сам то рекао, докази постоје и поновио сам то и овога пута али пазите, ми не тражимо измјештање тих богомоља и не желимо да се оне руше али желимо да се констатује и да се зна колико их има. Подигнуте су и сада је готово. Ако се не престане манипулацијом медијима и изношењем неистина, не врати се зграда Богословије и још многе друге узурпиране зграде и земљишта онда ћемо јавности дати на увид конкретне податке да се тачно види ко је на чијем земљишту подигао богомоље. Српска Православна Црква је по том питању чистог образа.
Марко Данојловић: Како оцјењујете општи рад Међурелигијског вијећа?
Владика Василије: Волио бих да има више љубави. Волио бих да има више искрености а онда из тога долази и до љубави. Волио бих да је то чиста без резервна љубав а не нешто што почиње да личи на фарсу. Или волите СПЦ или немојте али нека поједини то јасно кажу. Најгоре је када поједини некога воле 99%. У том случају тај 1% увијек прави проблем. Љубав када постоји она је безрезервна а на томе је СПЦ и саздана, дакле на Господу Богу који је Љубав а самим тиме и на безрезервној љубави према људима ма које националности и вјероисповјести да су.
Марко Данојловић: На изласку из зграде Међурелигијског вијећа, на путу према згради митрополије догодио се инцидент. Догодио се напад на вас. Можете ли нам о томе нешто рећи?
Владика Василије: Само кратко, био је то покушај напада на мене од стране непознатог лица али је полиција брзо реаговала и ефикасно спријечила напад на чему смо им захвални.
Марко Данојловић: Владико, хвала вам на одвојеном времену.
Владика Василије: Богу нека је слава и хвала и благослов Божији нека је на свим људима добре воље.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
