Интервју Владике Фотија листу Вјесник

1. Какво је стање с бројем православних свештеника у Вашој епископији и у Хрватској?

Ми, хвала Богу, немамо тај проблем у Православној Цркви. Наиме, колико је мени познато, имамо сасвим довољно кандидата за свештеничку службу. Тако је и код нас у Далмацији. Ми тренутно у Далмацији имамо већи проблем са недостатком народа због недавне ратне трагедије, која се збила на нашим просторима, што је резултирало прогоном нашег народа и његовим исељењем из области где је вековима живео.

Српска Православна Црква има седам богословија под управом Светог Архијерејског Синода из Београда и три богословска факултета. У свим овим просветним установама евидентан је велики број кандидата који желе да изучавају православно богословље. Од свих ових студената и богослова, само неки ће бити и свештеници. Други ће бити вероучитељи или ће се бавити неком другом друштвеном делатношћу.

2. Расте ли или опада интерес младих вјерника за свештеничка звања?

Ја сам као Епископ далматински и вршилац дужности ректора богословије у манастиру Крки, која је једна од најстаријих богословских школа у Српској Православној Цркви, јер је основана 1615. г.

Отуда знам, да сваке године пред нову школску годину на конкурс за упис ученика у богословије примимо отприлике једну трећину од пријављених младића. Други, иако имају све потребне услове за упис у богословију, не могу да се упишу, јер је ограничен број ученика. Због тога се данас у Српској Православној Цркви размишља о отварању тзв. Православних гимназија, које постоје широм света (у Грчкој, Русији, УСА). У овим гимназијама би се и ти други заинтересовани ученици могли богословски образовати.

Читао сам и сам да је на Западу велики проблем са кандидатима за свештеничку службу. Тешко је сада о томе дубље говорити, али је један врло битан фактор у овоме свакако питање целибата. Православље нема проблем око свештеничког подмлатка, пошто је код нас задржана та древна пракса да свештеници буду ожењени брачни људи. У западном хришћанству, посебно у католичким областима, је другачије.

3. Што мислите како актуална друштвена и културна клима утјече на однос младих вјерника према свештеничком позиву?

Млади људи су данас највише изложени тзв. масовној култури и фаст фоод животним решењима. То младе води једној свеопштој површности што са хришћанског становишта није добро нити корисно за правилан духовни развој.

Јеванђеље гледа веома позитивно на младе људе, ако се сетимо само оног богатог младића из Јеванђеља, који је, иако млад по узрасту, поставио Господу Христу најдубље питање: Шта да чиним да бих задобио живот вјечни? (Мт. 19, 16)

Данас млади људи, нажалост, немају тај идеал пред собом, јер им се нуди јефтин и површан живот. То је, рекао бих, искушење и за оне који желе да се посвете свештеничком позиву. Свештенички позив никада није био лак, јер онај који жели да буде свештеник, не може да прихвати ту поједностављену, јефтину животну философију секуларизма. Секуларизам се данас намеће као критеријум и мерило свеукупног живота, па тако и живота младих.

У Православљу, хвала Богу, и поред свих тих искушења ипак постоји велики интерес и призив за свештеничку службу. Данас је више него икад потребно да свештеничка служба буде изворно јеванђељска, јер једино као таква може бити со и светлост овоме свету (Мт. 5, 13), који све више и више у злу лежи (1.Јн. 5, 19).

Горан Панџа- Вјесник, 23.10.2009. год.

Извор: Епархија далматинска