Интервјуи митрополита Порфирија за РТС И ТВ Нова
Митрополит Порфирије каже за РТС да је, када је реч о проблемима Срба у Хрватској, неретко велика разлика између онога што пише у законима и њихове примене у пракси. Када је прошлог лета долазио у средину оптерећену ратном прошлошћу, у заједницу која се бори за очување националног и верског идентитета, митрополит загребачко-љубљански Порфирије рекао је да долази отвореног срца. После нешто више од пола године, каже да му је узвраћено на исти начин. Ипак, када је реч о проблемима Срба у Хрватској, напомиње да је, неретко, велика разлика између онога што пише у хрватским законима и њихове примене у пракси. Жали и што се Срби, упркос понекад објективним разлозима, недовољно обраћају Митрополији загребачко-љубљанској.
Залажете се за дијалог, праштање и помирење и то у пракси, а не само на речима. Колико овде има спремности на све то?
Не водим много рачуна о томе колико су други спремни на отвореност, само себи дајем задатак да у пракси ступам у контакт са свима, сведочим оно што мислим да јесте јеванђеље и да будем потпуно отворен.
Колико сте имали контаката и како сарађујете с представницима католичке цркве и других цркава и верских заједница? Колико деле ваша начела?
За ових неколико месеци видео сам се са свим важним људима у овој земљи, с председником више пута, премијером, неким министрима, поглаварима верских заједница, поглаваром Римокатоличке цркве и углавном сам свуда наишао на отвореност, покушао сам да изнесем шта су то проблеми, с чим се суочава наш народ и наша црква...
На чему сте инсистирали?
Инсистирао сам на пуној слободи реализације савести, вере и свих права загарантованих законима Хрватске и међународним правом. Углавном су сви подржали моја настојања и тврдили да ће у пракси учинити све да оно што пише у закону буде и остварено.
Како бисте оценили положај Срба у Хрватској?
Закони су мање-више добри, али је велики раскорак негде између онога што гарантује закон и онога што се спроводи у пракси. Ту пре свега мислим на право на писмо, тј. употребу ћирилице. Ћирилицу овде покушавају да саботирају на сваки начин, али кроз ћирилицу постоји једно настојање да елиминишући ћирилицу неко хоће да елиминише оне чији идентитет она представља.
При том морам да кажем, да разумем бол свих људи који су негде некога изгубили, разумем и то да имају отпор у односу на народ из којег долази њихова несрећа, али сам потпуно сигуран да нису они иницијатори борбе против ћирилице, већ да то долази споља, од неких политичких, боље рећи политикантских фактора који манипулишу болом људи, злоупотребљавају га, продубљују га у пракси, зарад својих ефемерних интереса.
Како Митрополија ту може да помогне?
Наше је да сведочимо Христа, не да доказујемо да смо у праву, него да својим животом сведочимо истину, љубав и слободу како би и они који су евентуално против нас препознали аутентичност, били ослобођени свога егоизма и својих спутаности и нашли некако спокоја у комуникацији и у лепоти заједништва.
ИНТЕГРАЛНИ ДЕО ВИДЕО ЗАПИСА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ОВОМ ЛИНКУ
Митрополит Порфирије дао је интервју за Дневник Нове ТВ. С њим је разговарала Ивана Петровић, уредница вањске политике на Новој ТВ. Митрополит је говорио штa мисли о двојезичности и одвојеним разредима дјеце Хрвата и Срба у Вуковару, предсједничким изборима, као и о томе шта мисли о канонизацији Алојзија Степинца.
Односи Хрватске и Србије од нормализације односа након завршетка рата никад нису били лошији. Колико Цркве могу допринијети у зближавању односа двију држава, али и у процесу помирбе?
Да би дошло до бољих односа, па и до јединства када је ријеч о Цркви и о зближавању народа, морамо вољети једни друге - ми који живимо на истим просторима. Да бисмо то постигли, морамо упознати једни друге, а да бисмо се упознали, морамо контактирати, морамо разговарати, морамо размјењивати искуства и бити у дијалогу.
Је ли се могло учинити више?
Увијек се могло учинити више и наравно да је за све оно што није учињено добрим дијелом одговорност и на нама који смо у Цркви.
Очито је да у врху Спрске православне цркве, али и српске политике, постоје многе контроверзе око канонизације блаженог кадринала Степинца. Какав је Ваш став према томе?
Начин канонизације неког у Православној и Католичкој цркви се разликује. Ипак, поновио бих ријечи нашег патријарха Иринеја да је добро да неко тко је светитељ у једној Цркви буде поштован и у другој Цркви. Међутим, морам рећи да је то по дефиницији питање Католичке цркве и то не само у Хрватској, него универзалне Католичке цркве.
Још једно питање везано за актуалну ситуацију, а то је питање ћирилице, писма које се ни криво ни дужно нашло усред једног снажно интонираног политичког спора. Какво је Ваше виђење о томе и нудите ли можда неко рјешење као пастир Православне цркве?
Морам овом приликом рећи да безумни сукоби на овим просторима који су иза нас су створили и отворили многе ране. И ја разумијем многе људе који носе бол у себи да су, између осталог, и против ћирилице и да то питање заправо не потичу они људи који су рањени болом протеклих времена, него неки други људи који имају своје краткотрајне, често политичке циљеве и који злоупотребљују бол и тиме је само продубљују, а заправо остаје на нама да будемо свјесни, да се молимо Богу за оне који имају бол да само Бог учини како он зна да та се бол умањи.
Мислите ли да је нужно коначно да хрватска и српска дјеца у источној Славонији почну ићи заједно у школу, вртић, јаслице?
Ја мислим да је то једино исправно.
Прије двије године, у Београду је предсједник Николић пребацио предсједнику Јосиповићу да Српској православној цркви није враћена имовина у Хрватској, а она има уговоре с Владом РХ. Какво је стање око поврата имовине?
Хвала Богу, највећим дијелом је нама имовина враћена. Има још неки дио да се врати, надамо се да ће и то ускоро бити враћено, али успут да кажем да је нашој Цркви већи проценат враћен овдје у Хрватској, него што је то случај у Србији.
Идуће недјеље грађани Хрватске иду на изборе, имате ли Ви можда свог фаворита или фавориткињу?
Ја прије свега никада нисам имао унапријед готовог фаворита на изборима, гледао сам ко је од кандидата на сцени неко ко признаје, препознаје и прихваћа шаровитост неке заједнице и у том смислу су увијек демократичност, поштовање и слобода сваког појединца били основни критеријум када сам ја бирао.
Која би била ваша пастирска порука и православнимн вјерницима, али и свим људима добре гвоље за ове изборе?
Ја, нажалост, још увијек немам право гласати овдје, али оног тренутка кад будем имао право, гласат ћу сигурно, као што сам то чинио у Србији. У принципу од античке Грчке до данас гласање је прилика да свако искаже своју бригу за друштво и за појединца и свако ко на било који начин одустане од гласања, мислећи да не може утицати на опште ствари, мислим да је у заблуди јер тиме оставља другима да о њему одлучују.
ИНТЕГРАЛНИ ДЕО ВИДЕО ЗАПИСА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ НА ОВОМ ЛИНКУ
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
