Иринеј Ћирић, Епископ бачки (1884-1955)

Изложбу ће отворити Његово Преосвештенство Иринеј, Епископ бачки. Свечано отварање Изложбе биће у понедељак, 7. децембра у 19 часова, у Културном центру Новог Сада, Католичка порта 5. Изложба ће бити постављена до 20. децембра 2015. године.

Музеј града Новог Сада приређује изложбу о епископу бачком Иринеју Ћирићу, у сарадњи са Епархијом бачком, а поводом 60. годишњице од његовог упокојења. Аутор изложбе је мр Гордана Петковић, виши кустос историчар. Живот и делатност епископа Иринеја, једног од најобразованијих и најеминентнијих архијереја свог доба, стицајем историјских околности нису у довољној мери познати научној, а ни широј културној јавности. Представљање његове личности на овај начин мали је допринос исправљању ове неправде.

Иринеј (Иван) Ћирић рођен је 1884. у угледној породици у Сремским Карловцима, од оца Исидора, патријаршијског и народно-црквеног секретара, и мајке Евелина, рођ. Кречаревић. Школовао се у месту рођења, у Новом Саду, где је завршио гимназију (1902.), у Русији, где је завршио московску Духовну академију (1906.), а затим је студирао у Бечу на Филозофском факултету (група семитских језика). Докторирао је 1908. Замонашио се у манастиру Хопову, пред Божић 1908, и у монаштву добио име Иринеј. Брзо је напредовао у монашким чиновима. Априла 1909. постављен је за библиотекара Патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима, а у јесен исте године постао је, у звању доцента, професор Карловачке богословије. На основу објављених научних радова изабран је за ванредног професора ове школе (1913.). За епископа тимочког изабран је 1919. Радио је на духовној и на материјалној обнови Тимочке епархије. Ту је остао до новембра 1921. када је премештен у Епархију бачку, а свечано је устоличен неколико месеци касније у Новом Саду (1922.). Бачком епархијом управљао је 33 године, а поље рада било му је изузетно широко. Током 1927. боравио је у Поткарпатској Русији (Чехословачка), као изасланик Српске Православне Цркве, обављајући мисију уређења тамошње Цркве, где су се унијати враћали у своју стару православну веру. Као један од најобразованијих и најеминентнијих архијереја свог доба био је ангажован у раду више међународних црквених покрета у којима је достојно представљао Српске Православне Цркве. Бавио се изучавањем црквеног појања, иконографијом и сликарством, преводио је, писао је поезију и белетристику. Током Другог светског рата, захваљујући епископовој иницијативи и ангажовању црквених општина спасено је из мађарског логора Шарвар и размештено по Епархији бачкој 2.800 деце и 180 мајки са одојчадима. Његовом заслугом основана је и Епархијска (Дечја) болница у Новом Саду у којој су лечена деца оболела од туберкулозе у овом логору. По завршетку рата епископ Иринеј је 17 месеци провео у кућном притвору. Умро је уочи Благовести 1955, а сахрањен је у новосадској Саборној цркви.

Извор: Епархија бачка