Исповест - издање манастира Подмаине

Охра­бри се, гре­шни по­том­че Ада­мов! У тво­јој там­ни­ци за­си­ја­ла је све­тлост, јер се Бог спу­стио у да­ле­ку зе­мљу твог из­гнан­ства да те уз­ве­де у гор­њу отаџ­би­ну ко­ју си из­гу­био. Же­лео си да упо­знаш до­бро и зло и Он ти оста­вља то зна­ње. Хтео си да по­ста­неш као Бог и то је учи­ни­ло да ду­шом по­ста­неш сли­чан ђа­во­лу, а те­лом сто­ци и зве­ри­ма. Сје­ди­њу­ју­ћи те са Со­бом, Бог чи­ни да бу­деш бог по бла­го­да­ти. Он ти опра­шта гре­хе.

И то ни­је све! Он од­стра­њу­је ко­рен зла из ду­ше тво­је, са­му гре­хов­ну за­ра­зу и отров ко­ји ти је не­ча­сти­ви уба­цио у ду­шу и да­ру­је ти лек за ис­це­ле­ње од гре­ха то­ком твог чи­та­вог зем­ног пу­та, ма ко­ли­ко пу­та се ти, по не­мо­ћи сво­јој, за­ра­зио њи­ме. Тај лек је ис­по­ве­да­ње гре­хо­ва. Хо­ћеш ли да сву­чеш ста­ро­га Ада­ма, ти ко­ји си се све­тим кр­ште­њем већ обу­као у Но­во­га Ада­ма, али си соп­стве­ним бе­за­ко­њи­ма ус­пео да у се­би ожи­виш ста­рост и смрт, да за­глу­шиш жи­вот учи­нив­ши га по­лу­мр­твим? Хо­ћеш ли, ти ко­ји си пот­чи­њен гре­ху и ко­ји си при­ву­чен ње­му си­лом на­ви­ке, по­вра­ти­ти се­би сло­бо­ду и пра­вед­ност? По­гру­зи се у сми­ре­ње! По­бе­ди сла­во­љу­би­ви стид ко­ји те је на­у­чио да се ли­це­мер­но и лу­ка­во пре­тва­раш да си пра­ве­дан те та­ко у те­би пот­хра­њу­је и учвр­шћу­је ду­хов­ну смрт. Од­ба­ци грех и сту­пи у не­при­ја­тељ­ство са њим, та­ко што ћеш се искре­но ис­по­ве­ди­ти. Та­кво ле­че­ње би тре­ба­ло да прет­хо­ди све­му оста­ло­ме. Без ње­га ће ле­че­ње мо­ли­твом, су­за­ма, по­стом и свим дру­гим сред­стви­ма би­ти не­до­вољ­но и не­си­гур­но.

По­ђи, гор­де­љив­че, свом ду­хов­ном оцу и код ње­го­вих но­гу про­на­ђи ми­ло­ср­ђе Оца Не­бе­ско­га! Је­ди­но искре­но и че­сто ис­по­ве­да­ње мо­же да те осло­бо­ди од гре­хов­них на­ви­ка, да учи­ни по­ка­ја­ње пло­до­но­сним, ис­пра­вље­ње по­сто­ја­ним и истин­ским.

Свети Игњатије Брјанчанинов