Исповест свештенства намесништава осјечког и барањског

У петак пете седмице Часног поста, 16. априла 2021. године, када Црква слави Светог Никиту Исповедника, после јутарњег богослужења у Преображењској капели Светоуспенског манастира у Даљ Планини, свештенство намесништава осјечког и барањског, предвођени Његовим Преосвештенством Епископом осечкопољским и барањским г. Херувимом, приступили су светој тајни исповести, а након тога и саборно Литургији пређеосвећених дарова.

По благослову епископа Херувима, свештенство је исповедио протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији. Епископ Херувим је произнео беседу сабраним свештеницима:

-У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни оци, возљубљена браћо у Христу, нека вам је на здравље и на спасење данашње свето причешће и света тајна исповести. Нека нас благослов Божји увек руководи и буде нам на снагу и крепост у овоземаљским бурама које су део искушења наше пастирске службе. Саборна литургијска сабрања су пројава пуноће Цркве и јединства у Господу, јединства у Евхаристији као тајни вечнога живота. Стога, у дане свете Четрдесетнице требамо сви да се васпитавамо и погледамо себе и своју душу, шта ми то чинимо, каква су наша дела. Пост је пут наше душе ка тајни Васкрсења Христовог. Требамо да преиспитамо у којим духовним димензијама живимо и да покушамо превазићи ствари које су део наших слабости. На тај начин ћемо се охристовљавати и покушати схватити љубав Божју, коликом снагом нас Бог воли али и коликом снагом требамо да се одазовемо тој љубави.

Није слобода да радимо шта хоћемо и како хоћемо, него да схватимо слободу у љубави која треба да разуме све, и епископа и намесника а превасходно једни друге да разумемо. Требамо да знамо шта је суштина и пуноћа живота у Цркви, а то је послушање. Послушање је суштина, као што Епископ поштује Устав и одлуке Светога Синода, тако исто и свештеници поштују одлуке и благослов свога Епископа. То је хармонија односа у послушности у Цркви Божјој. Не можемо бити прави пастири и испунити право дело ако послушности немамо, ако је послушност далеко од нашега бића. Тада ту нема ни милости, нити љубави и благослова, све је таштина и празнина. Тада тражимо утеху негде далеко где не знамо никога, а сматрамо да је тамо другачије и боље. Не видимо пуноћу и испуњење овде међу нама у нађем сабрању где је заправо најлепше. Али пошто смо даљени једни од других и због недостатка љубави сматрамо да овде није добро и тражимо свој мир у другим духовним оазама. Ако живимо у љубави и послушности схватићемо свако искушење као благослов Божји, као позив да се поправљамо и преображавамо у Христу. Не буде свакоме сваки дан све по вољи, али морамо некада и ми снисходити и једни према другима гледати преображеним очима – очима божанске љубави. Та љубав надилази све и треба да нас храни и напаја, да буде пуноћа нашега пастирског служења. Таква љубав изграђује послушност и смирење и испунити простор наше пастирске службе. Као такви бићемо пастири Христови, они који проповедају пуноћу Речи Божје, пуноћу љубави и милости која нам се даје у Јеванђељу, а преноси се са нас на остале људе. Људи се преображавају гледајући пример свештеника и тако и сами долазе у Цркву да се причесте Телом и Крвљу Господњом које је испуњење нашега живота овде на земљи. То је залог вечнога живота и свих тајни наше свете Цркве. Без обзира колико чинили нека добра дела, ако нема тог Печата у нашем животу све то пада у воду и нема своју димензију вечности. Ми смо бића која су створена за вечност и проповедамо вечност и вечну љубав, Христа распетога ради нас и ради нашега спасења, да би смо се нашли победитељи греха и добили благослов Божији у Његовом вечном Царству.

Нека би Господ дао да се преображавамо и да гледамо једни на друге као на браћу у Христу. Нека Христос буде међу нама као што се мирбожимо сваке Литургије. Христос нека нас испуњава, обједињује и сабира и буде пуноћа нашега живота, наш пут у бури овог времена и искушењима у којима јесмо. Једино тако можемо победити све недаће и показати се као победитељи греха. Нека би Господ дао да то тако и буде и нека благослов Божји буде на свима вама, од сада и кроз сву вечност! Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска