Источни петак у манастиру Самограду

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на Источни петак и спомен Светих апостола Иродиона, Агава, Руфа, Асинкрита, Флегонта и Ермија, 21.априла 2017. године, свету архијерејску Литургију у манастиру Самограду.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије: протојереј Синиша Јанковић, јереји Зоран Бубања и Милош Цицмил, отац Николај (Стаматовић), игуман манастира Златеш, и јеромонах Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

У литургијском сабрању молитвено је учествовао вјерни народ овог краја од којих је један број приступио светим Тајнама Тијела и Крви Христове.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о празнику који је посвећен Пресветој Богородици у спомен чуда које је Она учинила у Цариграду над извором у Патријаршији константинопољској.

Освештан је и преломљен славски колач и жито поводом празника Источног петка, који ће се, благословом Његовог Преосвештенства Владике г. Јоаникија, убудуће прослављати као храмовна слава порушене црквице која се налази у непосредној близини манастирског храма у Самограду.

Монахиња Епистима (Стељић), настојатељица манастира, заједно са породицом Марковић из Берана припремила је трпезу хришћанске љубави.

Манастир Самоград je посвећен Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону. Самоград датира из раног хришћанског периода (IV - VI вијек нове ере). То је јединствен манастирски простор на којем се налазе остаци зидина двије цркве, од којих је једна из ранохришћанског периода, а друга саборног типа, очигледно моравског стила из периода Немањића.

Манастирски простор обухвата 1,2 хектара, терасастог облика у три нивоа, а окружен је са седам стијена (кликова) који се уздижу у висину од 40 до 80 метара, правилно распоређених у круг. Видни су остаци бедема између кликова. У неким документима се још назива седмоклики град или камен-град. Помиње се податак да је Самоград био јак духовни, културни и економски центар све до најезде Османлија када је, по неким подацима, похаран и спаљен 1452-1454. године.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка