Источноамеричка епархија обележава 85-годишњицу упокојења Михајла Пупина

У част осамдесетпетогодишњице упокојења Михајла Идворског Пупина, Српска Православна Епархија источноамеричка посветила је 2020. годину том великом српском научнику, проналазачу и човекољупцу.

Његово Преосвештенство источноамерички епископ Иринеј покренуо је питање обележавања ове јубиларне године. У одлукама Годишње скупштине Источноамеричке епархије, одржане у Сент Питерсбургу на Флориди 27. и 28 фебруара 2020, у следећем цитату је назначена поменута посвета:

“У 2020. години обележавамо и 85. годишњицу од упокојења Михајла Идворског Пупина (+12. март 1935. – 2020.), професора, проналазача, научника, светосавца и великог добротвора Српске Православне Цркве и народа у целини, а посебно манастира Светог Саве у Либертивилу. Др Михајло Пупин, професор Колумбија Универзитета, био је почасни генерални конзул Србије у Сједињеним Америчким Државама, председник Централног одбора Српске народне одбране и оснивач Комитета за помоћ Србима са седиштем на Петој авенији у Њујорку. У његовом преданом раду помагали су му, тада архимандрит, Николај (Велимировић) и представница српског Црвеног крста у Америци, Јелена Лозанић-Фротингем.

Стога, 85-годишњицу блаженог упокојења Михајла Пупина обележавамо са свима онима који су убирали плодове и учили од њега, те потврђујемо да сва слава припада Богу и са благодарењем за богоугодно дело, смерно се молимо Господу за његово спасење и вечни помен.” 

Његово Преосвештенство епископ Иринеј поставио је Спомен-зид у свом Владичанском двору и епархијском центру Источноамеричке, на којем се истичу четворица угледних Срба који су себе називали “Њујорчани" - Михајло Идворски Пупин, владика Николај Велимировић, Јелена Лозанић-Фротингем и Никола Тесла. Уважени др Бранко Терзић донатор је портрета Пупина и спонзорисао је урамљивање осталих портрета. Бивши комесар Комисије јавног сервиса државе Винсконсин и комесар Савезне комисије за регулацију енергетике, Терзић је почаствован да као једини Србин, осим Пупина, буде примљен у престижни Космос клуб у Вашингтону. Ова угледна институција резервисана је за одабранулица која се истичу у науци, књижевности, уметности, проевсти или јавној служби.

Обележавајући овај посебан помен, календар Епархије источноамеричке за 2020. годину посвећен је овој годишњици. На насловној страни истиче се Саборна црква Светога Саве у Њујорку, где се налази и бронзана Пупинова биста која ће поново бити постављена у Спомен-башти која је и планиранирано за ту сврху. Такође први пут у својој историји, Спомен-капелуу храму Свети Владика Николај (Велимировић) је посветио верном сину храма Михајлу Пупину. Његово Преосвештенство епископ Иринеј наговестио је поновно успостављање Спомен-капеле.

Српски културна башта у Парку Рокфелер,  једна од најпознатији културних башти у граду Кливленду, у држави Охајо, поставила је као истакнуто обележје упечатљиву бронзану бисту Михајла Пупина. Од првобитне Југословенске баште из 1932, Српска културна башта је основана независно и много се проширила бројним бистама истакнутих Срба захваљујући напорима г. Алекса Мачаскеа, издавача у пензији, председника и главног извршног директора најтиражнијих новина у Охају The Plain Dealer.

Протојереј Ђокан Мајсторовић, парохијски свештеник Српске православне цркве Свети Јован Крститељ у Патерсону, Њу Џерзи,и бивши дугогодишњи парохијски свештеник при Саборној цркви Светога Саве у Њујорку, благословом епископа Иринеја,служио је у недељу 15.марта 2020, верно, као сваке претходне године, помен на гробу Михајла Пупина на гробљу Вудлон у Бронксу. Садашњи конзул Србије у Њујорку Олгица Влачић, заједно са члановима Конзулата, положила је цвеће на гроб Михајла Пупина и његове супруге Саре..Истакнути посетиоци, Срби и други, из САД или света, редовно муодају почаст на гробу овог великог српског сина.

Гробље Вудлон, једно од највећих гробаља у Њујорку, проглашено је националном историјском знаменитошћу 2011. године, на истакнутом спиксу 2.500 знаменитих места широм земље. Смештено у Вудлону, Бронксу, у Њујорку, гробље Вудлон отворено је током грађанског рата 1863. Данас је то оаза у урбаном окружењу, на којем почива више од 310.000 људи и привлачи преко 100.000 посетилаца годишње из целог света. Сервис Националног парка наводи да је “популарно почивалиште славних и моћних", попут принцезе Анастасије из Грчке и Данске; књижевника Каунтија Кулена, Нели Бли и Хермана Мелвила; музичара Ирвинга Берлина, Мајлса Дејвиса, Дјука Елингтона, В. Ц. Хандија и Макса Роача, привредника попут бродарског магната Арчибалда Гресија и оснивача робне куће Роланда Хуси Мејсиза.

Саветодавно веће Фондације за српске студије на Колумбија универзитету, под вођством професора др Радмила Ј. Горуп, планирало је да одржи посебну комеморативна академију о Пупину. Његова Алма Матер садржи, између осталог, чувену Пупинову лабораторију за физику, познату и као Свечана сала Колумбија, названу по свом познатом свршеном ученику ове школе и професору емеритусу Михајлу Пупину. Међутим, с обзиром на тренутне околности, ова предвиђена пригодна презентација одгођена је до даљег.

С благодарношћу, сећање на Михајла Идворског Пупина живи у срцима и умовима америчких Срба, служећи као извор надахнућа садашњим и будућим нараштајим.

Са енглеског превела Сања Симић де Граф