Историчарка: Расте јеврејско интересовање за хришћанство

Историчарка при Меморијалном центру Јад Вашем (Yad Vashem), професорка Дина Порат је у једном свом предавању у среду, 2. марта, на Универзитету у Бечу изричито похвалила настојање Ватикана да се у духу концилског документа "Nostra Aetate" продуби хришћанско-јеврејски дијалог. Она је изјавила и то да је такво интересовање у Израелу пре свега политички мотивисано.

У Израелу је јеврејско интересовање за хришћанство у дијалогу са Католичком Црквом веома мало, али се осећа постепени раст: ово је саопштила јеврејска историчарка Дина Порат на Универзитету у Бечу. Постоји,дакако, интересовање за политичке исказе који се односе на признавање државе Израела од стране Ватикана, као и на одбијања сваког вида хришћански мотивисаног антисемитизма.

С друге стране, у народу је ”зачуђујуће ниско интересовање” за хришћанство, саопштила је професорка са Универзитета у Тел Авиву и историчарка при Меморијалном центру Јад Вашем. У том предавању је професорка Порат изричито похвалила католичка настојања да се јудејство објасни и у том контексту говорила о истинитом преображају католичког мишљења.

Али интересовање сада расте и ”то даје наду”, вели Порат. Таква нада почива на позитивним импулсима које су потицали из Ватикана, од стране папа и званичних апостолских саопштења, почев од Другог ватиканског концила (1962-65). Мада папа Пије XII (1939-1958), услед свог ”ћутања о холокаусту”, за Јевреје представља ”црвену мараму”,  ипак се запажа обрт међу хришћанима по питању односа према Јеврејима, при чему је први и до данас трајни утицај имао концилски документ "Nostra Aetate" (1965). Тај документ и данас, 50 година након концила, рађа плодове. То показују недавно на јеврејски језик објављени преводи свих званичних ватиканских докумената и папских саопштења, које су изазавали веома велико интересовање у Израелу, саопштила је Порат.

Порат ипак жали што се са јеверејске стране није чуло ништа о тим католичким саопштењима и иницијативама. Постоје дакако појединачни гласови интелектуалаца, рабина или политичара, али ”ниједна званична изјава” која би била репрезентативна.

Петорица папа су се након холокауста трудили да побољшају јеверејско-хришћанске односе – Јован XXIII, Павле VI, Јован Павле II, Бендикт XVI и Фрања – како својим списима, тако и посетама Израелу.

Као разлог за јеврејску незаинтересованост Порат види у различитим очекивањима: ”Са једне стране, код нас Јевреја је на снази дуго сећање/памћење. Педесет година је кратко време у односу на хиљадугодишње страдање. Са друге, постоји на јеверејској страни и даље скепса према хришћанима. И поред свега, не постоји истинско занимање за теолошки дијалог. ”Нас интересују две ствари: потпуно признавањестрадања јеврејског народа у холокаусту и потпуно политичко признање државе Израела са његовомпрестоницом Јерусалимом”. У односу на ове две тачке сви папаски искази и документи биће читани и тумачени, изнела је Порат.

Професорка Порат ће ове целе недеље држати различита предавања у Бечу.

Извор: Kathpress – припредио протођакон Зоран Андрић, Минхен