Историјат Првог београдског певачког друштва
ПРВО БЕОГРАДСКО ПЕВАЧКО ДРУШТВО
основано 1853. године
Изузетно богат историјат Првог београдског певачког друштва (ПБПД) представља, уједно, и историју националног и културног живота и развоја Србије, као и духовно и уметничко извориште српске модерне музике. Овај најстарији хор у Србији је, у својству амбасадора културе своје земље, певао пред највећим владарима Европе, оржавао добротворне концерте, школовао талентоване музичаре, помагао сиромашне ђаке, ратнике ослободилачких ратова. Од певачког друштва које је основала група школованих грађана пре 155 година, у време Кнежевине Србије, хор је прерастао у истинску националну институцију, која чува и наставља традицију грађену током тако завидно дугог периода свог рада.
Прво београдско певачко друштво поседује историјски вредан архив и богату нототеку, која је такође претрпела све недаће српског народа. Готово од почетка свог постојања, чак и за време ослободилачких ратова, хор пева на недељним и празничним богослужењима у Саборној цркви у Београду.
Као хор Краљевског двора, учествовао је на церемонијама свих српских владара и интронизацијама патријараха Српске цркве. Високи заштитници и покровитељи Друштва били су српски кнежеви и краљеви, те је Прво београдско певачко друштво словило као краљевски хор. Од 1941. године до данас, хор је под највишом заштитом и прокровитељством Српске православне Цркве и Његове Светости Патријарха Српског.
Осим великог Стевана Мокрањца, диригенти и хоровође Првог београдског певачког друштва били су најзначајнији композитори и диригенти Србије: Корнелије Станковић, Даворин Јенко, Јосиф Маринковић, Станислав Бинички, Милоје Милојевић, Стеван Христић, Коста Манојловић, Предраг Милошевић, Војислав Илић, Александар Гавански, Светолик Пашћан-Којанов, Лука Гавриловић, Драгомир Радивојевић, Димитрије Стефановић, Георгије Максимовић, Душан Миладиновић, Александар Вујић, Владимир Милосављевић, Дивна Љубојевић, Бојан Суђић, Дарко Јовановић. Од 2004. године уметнички руководилац и диригент ПБПД је Светлана Вилић.
Своје златно доба Друштво је доживело током тридесетогодишњег рада Стевана Стојановића Мокрањца, најзначајнијег српског композитора, у својству диригента, због чега је хор временом стекао идентитет као Мокрањчев хор. Друштво је тада проносило својом земљом и културним центрима европских држава лепоту српског народног мелоса, уметнички обрађеног у Мокрањчевим руковетима, упознајући свет са националним и духовним благом свога народа. Под његовим руковођењем, хор је добијао најбоље критике од стране стручне јавности у земљи и иностранству, те је као такав гостовао на прослави 900 година Православља у Русији, 1888. године.
Под окриљем Друштва, Мокрањац је, заједно са Станиславом Биничким и Костом Манојловићем, основао 1899. године прву музичку школу у тадашњој Србији (данашњу школу "Мокрањац" у Београду), чији је директор и професор био до краја живота.
Балкански ратови, I светски рат и смрт Мокрањца успорили су, али не и прекинули рад Друштва. Мокрањчеву златну нит наставили су његови сарадници и следбеници, тако да је Прво београдско певачко друштво опет добило угледно место међу хоровима у свету. На међународном хорском фестивалу у Будимпешти, 1937. године хор је, предвођен диригентом Предрагом Милошевићем, освојио прву награду.
Током II светског рата и много година после, ПБПД је под окриљем Српске Православне Цркве наставило свој рад, испуњен сталним богослужењима у Саборном храму у Београду, али и ван њега. Обилазећи највеће светиње и српски народ у земљи и иностранству, хор је, заједно са свештенством, наставио своју мисионарску улогу у очувању православног духа и националног музичког блага. У тешким временима без подршке државе и наклоности политичке и музичке елите, изузетан је значај сјајног композитора и диригента Војислава Илића.
Захваљујући пожртвованости певача свих генерација, хор је спремно дочекао 80-те године XX века и достојно изашао на јавну музичку сцену. У манастиру Студеница, 1986. године, хор је учествовао на великој свечаности поводом 800 година постојања ове колевке српског Православља и Светосавља, под управом диригента Владимира Милосављевића. Друштво је по други пут, 1988. године, гостовало у Русији, након једног века, на прослави 1.000 година Православља у овој земљи, као једини страни гостујући хор. Предвођен истим диригентом, хор је 1995. године са изузетним успехом наступио у катедралној цркви Dom Kirche у Берлину пред 2.000 људи.
Током овог периода, Друштво је радило на издавању тонских записа - LP плоча, магнетофонских и CD издања. Наступало је на угледним хорским фестивалима - Мокрањчеви дани, Хорови међу фрескама, Југословенске хорске свечаности (ЈХС), Београдски летњи фестивал (БЕЛЕФ), Панчевачки дани духовне музике. На ЈХС у Нишу, 1998. године, хор је освојио награду за извођење духовне композиције савременог аутора Миодрага Говедарице, са диригентом Дарком Јовановићем. На БЕМУС-у је први пут наступао 2003. године, са диригентом Александром Вујићем. На фестивалу Хорови међу фрескама 2005. године, под уметничким руковођењем Светлане Вилић, Хор је са новим концертним програмом освојио главну награду, Војислав Илић, за аутентично извођење српске духовне музике. Садржајност музичког мишљења, духовна проницљивост и препознатљивост стила, јесу одлике које су извеле хор по други пут на БЕМУС, 2006. године.
ПБПД је наступало и на интернационалним фестивалима у Грчкој: на Кефалонији 1991. године са диригентом Дивном Љубојевић, у Кардици са диригентом Александром Вујићем, 2003. године и на острву Патмос 2004. године, са диригентом Светланом Вилић.
Врхунац духовне благодати Друштво је доживело на поклоничком путовању у Јерусалим 2007. године, где је, као гост на слави Јерусалимске Патријаршије, учествовало на празничном богослужењу у Цркви Гроба и Васкрсења Господњег, као и на пријему код Јерусалимског Патријарха Теофила II. После целовечерњег концерта одржаног пред угледном израелском публиком у шкотском манастиру Св. Андреја, новине су забележиле: "Концерт је био врхунски израз аутентично доживљеног духа Православља и дубоке осећајности диригента, уз сјајне вокалне могућности и даровитост певача хора".
У 155. години свога стваралаштва, Прво београдско певачко друштво је по трећи пут посетило Русију, 2008. године, са диригентом Светланом Вилић. На престижном Московском Пасхалном фестивалу Друштво је учествовало као једини аматерски хор, уз врхунске професионалне ансамбле. Концертни наступ хора у Успенском храму у Кремљу критичари су упоредили са празничним богослужењем. У наставку путовања, у Санкт Петербургу хор је певао у угледној дворани Академске капеле "Глинка". Извођење дела словенских и западних аутора духовне музике изазвало је одушевљење публике и бројне похвале музичких стручњака.
По традицији, репертоар хора сачињавају духовне и световне композиције. У земљи је хор премијерно изводио вокално-инструментална дела као што су: Вердијев Реквијем, Хендлов Месија, Моцартов Реквијем, Сметанини Свадбени дарови. На светским гостовањима програмска оријентација је усмерена на српско национално благо и словенско музичко стваралаштво. Уз то, на свом гостовању у Будимпешти 2008. године, хор се представио као вешт интетпретатор дела композитора западне духовне музике, која су изведена у оригиналном споју са остварењима прожетим православном музичком изражајношћу.
И данас Друштво негује програмску концепцију којој је ослонац у словенској и српској народној заоставштини, при чему остаје отворено за нове хармоније, па се на репертоару хора налазе и најлепше ноте духовне музике других конфесија.