Историјска порука

Постсинодална папска епистула

Са великом напетошћу очекује Римокатоличка црква постсинодалну епистулу папе Фрање о двама Синодима о браку и породици. Ове суботе ће Папа тај документ потписати, а који ће у априлу бити објављен.

Шта је то постсинодална епистула/посланица?

Након великог Бискупског синода у октобру прошле године чуло се једногласно: ”Сада је одлука на Папи”. Досад се није са извесношћу знало да ли ће Папа завршни документ Бискупског синода (Relatio finalis) доиста допунити постсинодалним документом. У међувремену је и то извесност. Папа ће у виду епистоларне ”апостолске ексхортације” у априлу месецу овог пролећа објавити такав документ, саопштио је председник Папског савета за питања породице, надбискуп Вићенцо Паља (Vincenzo Paglia). Тиме ће кроз оштре контраверзе дискутована питања на Бискупском синоду 2014. и 2015. добити свој  коначни службени фацит.

Шта је то ”апостолска ексхортација”?

Exhortatio (лат. „постицај“) је у католичком предању позив, подстек и опомена.  Појам је технички термин који означава један вид званичних саопштења Свете столице. Таква апостолска епистула зове се Exhortatio apostolica (Апостолска ексхортација) и имају  махом религиозно-педагошки карактер, на пример један чувени текст те врсте је средњовековни „Exhortatio ad plebem christianam“.

Кардинал државни секретар Пјетро Паролин је још у прошлом октобру изјавио да ће Папа, уколико се одлучи на такав корак, то убрзо и учинити. Неки посматрачи су држали да ће такав докуменат најраније бити објављен тек на лето ове године.

Али чињеница да ће се такав долумент појавити мање од пола године након свршетка Бискупског синода, сведочи о енергичном раду и ефикасној дисциплини Папе. Уједно то показује да он гаји нови црквени однос према браку и породици који он жели да постане нови камен темељац његовог понтификата.

Један део фракције критичара овај документ још сада означава као ”компромисни документ” између прогресивних и конзервативних струјања, друга пак сматра да је Синод ”отворио врата” која ће Папа дати простора за нове пастирске продоре. Надбискуп Паља се поетски изразио рекавши да ће тај документ бити ”Химна љубави породицама” и сведочанство Цркве.

У својој завршној омилији на окончању Бискупског синода је папа Фрања рекао: ”Прави заштитници учења нису они који слово закона (догме) бране, већ они који бране дух; не идеју, већ човека; не формуле, већ ненадокнадиву љубав Божју и праштање”. Циљ би требало да буде - у једној историјској фази подстаћи породице да сагледавају стварност онаквом каква она јесте, а не онаквом какаве би она требало да буде. Каквом је треба конкретно представити и какве пастирске консеквенце из њих следе,  сазнаће католичка јавност и ми са њом још пре празника Васкрсења Господњег.

Екскурс: Типологија жанрова/форми папских комуникација:

•       апостолска епистула (посланица)

•       апостолска ексхортација (бодрење, подстицај, опомена)

•       декрети и motu proprio (лат. "из сопственог повода")

•       папска була (посебна форма)

•       апостолска конституција

•       енциклика

Апостолска епистула/посланица – лат. (Documenta) Summi Pontifices

Уколико се Папа одлучи да исход гласања на Синоду у духу бискупског колегијума објави у званичној форми, онда ће то највероватније бити постсинодална апостолска епистула. Тај поступак избора жанра није регулисан, већ о томе одлучује Папа сам у духу своје максималне понтификалне суверености. У протеклим деценијама су папе често прибегавале овој форми комуникације. Тако је, примера ради, папа Бенедикт XVI након пет Синода за време свога понтификата, објавио укупно четири апостолске епистуле. Само након Синода о ”Новој евангелизацији” из 2012. г. није уследила никаква епистула, будући да је он абдицирао само неколико месеци након довршења овог Синода. Тек је папа Фрања, једну годину након окончања тог Синода, формулисао постсинодалну апостолску епистулу са "Evangelii Gaudium".

Једна од форми епистула истог типа је и документ "Familiaris Consortio" који је папа Јован Павле II прокламовао 1981.г. Он је био објављен након Синода о породици и важи до данас за централни документ о канонским основама брака.

Припрема оваквог документа траје нормално једну годину.

При оваквим постсинодалним документима реч је о једној варијанти апостолских епистула (посланица) које се зову exhortation = ”апостолска ексхортација”(бодрење, подстицај, опомена). Тој категорији припадају и декрети и Motu proprio. Декрет је форма једноставне црквено-правне (канонске) одлуке коју доноси Папа. Једна од њих је проглашење светим (канонизовањем). Код Motu proprio (лат. "из сопственог повода") реч је о једном канонском решењу/одлуци. Овој форми се прибегава када је реч о одлукама ширег значаја, као што су реформе канонских правила. Последњи пут га је папа Фрања применио још у августу 2015.г. и он представља неку врсту ”закона”. Пример за то је "Summorum Pontificum" из 2007.г. који је папа Бенедикт XVI ставио на снагу.

У том документу је реч о 12 правила за служење Мисе према тридентском ритуалу. Папа Јован Павле II је 2000.г. ставио на снагу нови устав Ватикана у форми једног Motu proprio. Једну специјалну форму апостолске епистуле предствља ”Папска була” (лат. litteræ apostolicæ), коју не треба мешати са истоименим појмом за ”запечаћени папски документ” (litteræ apostolicæ sub plumbo). Овом формом су се последњих деценија папе ретко служили. У априлу је папа Фрања наговестио у форми буле "Misericordiae vultus" такозвану ”Свету годину милосрђа”.

Апостолска конституција (лат. Constitutio Apostolica)

Једнако за проглашавање правних допуштења користи се и форма ”Апостолске конституције”. Њен предмет је најчешће предмет ширег и дубљег смисла, односно надређеног значења који често превазилази оквире канонских, јуридичких порука. Најчешће се ова форма бира при оснивању нових дијецеза. Папа Јован Павле II је године 1994.  апостолском конституцијом "Gorlicensis" основао бискупију у Герлицу подредивши је бискупији у Дрездену-Мајсену, а апостолском конституцијом "Berolinensis", нову надбискупију у Берлину.

Апостолске конституције могу да буду прокламоване не само од стране Папе, већ и од стране колектива бискупа (Сабора), када се сакупе на Концилу. Тако је Други ватикански концил прогласио конституције као што су "Sacrosanctum Concilium" о Литургији, "Lumen Gentium"о Цркви и "Dei Verbum" о Откривењу, као и пасторалну конституцију "Gaudium et Spes" о Цркви у данашњем времену.

Енциклике (гр. εγκύκλιος)

Енциклике су форме у којима се комуницирају званични догматски садржаји на правно обавезујући начин. У њима Папа излаже специфична питања црквеног учења. Досадашња пракса је показала да су овакви видови комуникације често категоризоване сходно сличном жанру односно тематском кругу, на пример социјалне енциклике. Енциклика  "Rerum Novarum" коју је папа Лео XIII у години 1891. објавио, стоји у тематској аналогији са еколошком енцикликом "Laudato Si" коју је папа Фрања објавио 2015.г., о чему смо недавно на овоме месту опсежно реферисали.

Протођакон Зоран Андрић