Иван С. Јастребов: Обичаји и песме Срба у Турској

У оквиру Недеље Косова и Метохије, у понедељак, 21. фебруара, у Свечаној дворани Матице представљена је књига Ивана С. Јастребова Обичаји и песме Срба у Турској (у Призрену, Пећи, Морави и Дебру). О књизи су говорили приређивачи др Валентина Питулић, редовни професор Филозофског факултета у Косовској Митровици и предавач српског језика и књижевности у Богословији у Призрену, др Бошко Сувајџић, редовни професор на Катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, и Борисав Челиковић, историчар и уредник едиције „Корениˮ Издавачке куће „Службени гласникˮ. Поздравну реч присутнима је упутио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Иван Степанович Јастребов (1839 – 1894) провео је свој радни век на Балкану као дипломатски представник Руске царевине и остао запамћен као велики пријатељ српског народа. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију, и да их свестрано изучи. Збирка Обичаји и песме Срба у Турској, поред драгоцених података, представља сам врх етнографске и фолклористичке науке у 19. веку.

Професор др Бошко Сувајџић је истакао да је Јастребов био проницљив посматрач, веран и поуздан сведок свега што је бележио. Јастребов је, записујући, покрио територију коју Вук Караџић није, а његове књиге говоре како култура српског народа путује кроз време.

Професор др Валентина Питулић је истакла значај Јастребова за Србе и у времену када је деловао, јер је забележено да је код Турске власти могао издејствовати што нико није, али и данас, када захваљујући њему можемо проучавати песме и обичаје Срба на Косову и Метохији у најизворнијем облику. Посебно су драгоцени његови записи о крсној слави.

У уметничком делу програма учествовала је Виолета Радић.

Извор: Епархија бачка