Ивандан у Турбету код Травника
У варошици Турбе у општини Травник откривена је базилика из римског врмена. На том веома интересантном подручју населило се српско словенско племе које је примајући хришћанство постајало наследником и баштиником ранохришћанске римске и свеукупне хришћанске културе. Наши дични преци су током историје градили и подизали своје светиње, али су оне током историје и рушене и уништаване. У првој половини 20. века за време свештеномученика Митрополита дабробосанског Петра подигнута је у Турбету црква Светог Јована Крститеља.
Према доступним архивским изворима освећењу ове цркве 1935. године присутвовало је десетине хиљада људи свих вера, а засигурно највише православних Срба. Црква је 1941. године доживела судбину других цркава у Независној Држави Хрватској - паљење и рушење од стране хрватско-усташких хорди. Тек 70-тих година прошлог века допуштено је на једвите јаде обнављање цркве. Било је то за време Митроплита дабробосанског Владислава. У рату 1992-1995. године црква је поново тешко оштећена и девастирана. Али, вера православних Срба Турбета и Подвлашићког краја није допустила да она дуго буде у тужном и непримереном стању. Обновљена је за време митрополита Николаја који је цркву и освештао. Заправо храм Светог Јована Крститеља у Турбету је два пута грађена, једанпут генерално обновљен и три пута освећиван.
Дана 7. јула (24.јуна) 2020. године, на празник Рођења Светог Јована Крститеља, крсне славе храма у Турбету, Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом је посетио Турбе и служио свету архијерејску Литургију и проповедао Реч Божју. Саслуживали су протојереји-ставрофори Горан Живковић и Славиша Ђурић и ђакон Будимир Гардовић. Била је то прва посета митрополита Хризостома Турбету и његовом храму.
-Чусмо, браћо и сестре, како је Господ услишио молбу старца Захарија и његове супруге Јелисавете и како их је походио у старости њиховој. Господ осим што уклони њихову срамоту испред синова Израиљевих прослави их више од свих синова и жена Израиљевих. Учини их родитељима Пророка, Претече и Крститеља Господа Исуса Христа. Учини их славнијим од свих оних који су им се раније подсмјевали, ругали им се и вријеђали их... Али, браћо и сестре, Бог никада не престаје да размишља о нама, да се брине за нас. Зна отац наш небески шта је нама потребно и прије неголи ми од Њега било што заиштемо. Битно је, браћо и сестре, да знамо да смо сви ми, сваки од нас појединачно, дар Божји нашим родитељима, али и више од тога – дар Цркви Божјој, роду људском, свијету. Знајући то не размишљајмо о нашем потомству као што нам је савремени секуларисти и безбожници говоре да је дијете само и искључиво право родитеља – оца и мајке. Да је то наше питање. Не, није само наше лично право и успјех, већ Божје давање. Човјек је одговоран пред Богом за свако његово давање. Да ли ће човјек бити дјетеубица или срећни и благословени родитељ то је свакога до нас. За то ћемо давати одговор пред Богом. И гле посебног чуда да Бог преко мајке Јелисавете и оца Захарија који је због невјеровања ријечима архангела Гаврила занемио инсистира да се дјете назове Јован! Чудесно, заиста, браћо и сестре! Али не случајно јер се овим именом изражава пуноћа Божјег милосрђа, љубави и доброте како према родитељима тако исто и према читавом свијету. Јован на јеврејском језику се каже Јоанан. Ово је краћи облик од имена Јехонан, а што се на српски језик преводи као Божји дар (Божидар). Управо Бог – Дародавац свих добара показао је своју велику молост и издашност не само према Захарију и Јелисавети већ према читавом роду људском, беседио је митрополитн Хризостом.
Извор: Митрополија дабробосанска
