Ивањдан у Даљ Планини

Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је 7. јула 2021. године, на Ивањдан, у Светоуспенском манастиру у Даљ Планини.
У Преображењској капели Епископу саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, и ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. После свете Литургије епископ Херувим је осветио славска обележја припремљена у част Светог Јована и архимандриту Мирону честитао крсну славу, пожелевши му дуга и блага лета.

Епископ Херувим се у својој архипастирској беседи обратио сабранима:

- У име Оца и Сина и Светога Духа! Живели! Нека буде на здравље и на спасење ова света Литургија, ово наше данашње свето сабрање овде у манастиру нашему у Даљ планини и нека нас све Господ благослови молитвама Светога Пророка, Претече и Крститеља Господњега Јована на чије рођење успомену данас прослависмо. Свети Јован Пророк и Претеча био је човек Старога и Новога Завета, јер је припремао пут за долазак Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа. Његова теологија је била теологија покајања која позива човека свих времена да се непрестано кајемо за своја почињена дела, за своје грехе. Људска грешност није нешто што је тренутно и што је у једном одређеном тренутку одређена датост. Грех је нешто што непрестано оптерећује људски род. Речи Претече Господњега непрестано нас позивају: ”Покајте се, јер се приближи Царство Небеско.” Од онога тренутка кад су изговорене до данашњега дана те речи су непрестано живе и треба да се усаде у срце свих нас. Да звоне као црквено звоне, да нас увек опомињу како је покајање наш ход ка Христу, наш пут у Царство Небеско. Покајање је најлепши цвет овде на земљи. Покајање стичемо опраштајући другима, а самим тим и пред Богом се смиравајући све своје грехе. Тако наша душа постаје чиста, света и безазлена, припремљена за реалност Царства Небеског. Једино преображени, онако како је то учио свети Јован Пророк и Претеча, можемо осетити пуноћу Царства Небескога и љубави Божије. Уколико смо грешни, онда све постаје сасвим другачија димензија, добија друге вредности и други смисао, тј. прелази у бесмисао. Уколико имамо љубави, уколико имамо Тајну покајања у свом срцу, онда то добија димензију Царства Небескога, те вечне реалности ка којој се као хришћани непрестано припремамо.

Сваки тренутак живота драга браћо и сестре треба нам бити усмерен у том правцу, у правцу Царства Небескога, у правцу смисла вечности. Јер вечност је нешто што нама хришћанима даје смисао живљења у овоме свету. Ако не живимо у том духу, онда смо заиста безнадежан народ, народ који нема своју пуноћу и смисао, своје право испуњење. Видимио да су речи које је свети Јован Пророк и Претеча упутио свима нама још у Староме Завету и данас јако актуелне, осмишљавају целокупан простор тамо где хришћани живе. Ка Царству Небескоме требамо ићи искључиво покајањем, јер је оно наш ход том трновитом стазом у наручје Христово. То нас треба изграђивати, треба нам бити путоказ живота. Све оно што су врлине, што је врлински начин живота у Цркви Божијој, долази нам преко покајања као прве степенице. Нека би Господ дао да нам Свети Јован Пророк, Претеча и Крститељ Господњи буде пример нашега живота, пример живота у покајању, живота који води ка Христу. Свети Јован припремао је пут да се кроз Христа испуни тај старозаветни закон, закон који је био искључиво везан за човека, искључиво је био испуњен човечношћу, а онда је у Христу добио своју пуноћу и добио своје испуњење. Литургија је прави моменат и прави тренутак за то, јер сви сабрани једни са другима, у радости у љубави, у весељу. Радујмо се увек у Господу, да нам светитељи буду пример нашега живота, да нас они руководе ка томе путу вечности, ка томе нашем вечном циљу и вечном смислу! Амин.

Извор: Епархија осечко-пољска и барањска