Из Епархије бихаћко-петровачке

Из Епархије бихаћко-петровачке
Из Епархије бихаћко-петровачке
Из Епархије бихаћко-петровачке
Из Епархије бихаћко-петровачке

Ливно - Парастоси ливањским Србима побијеним од усташа у јулу 1941. године на бројним стратиштима, одржани су и ове године у Београду, Бања Луци и Ливну, а по први пут и у Новом Саду. Расељени Ливњаци и њихови потомци и пријатељи одали су пошту својим страдалим рођацима и комшијама заједничким молитвеним сећањем.

Пре 74 године, у данима око Свете великомученице Марине, у народу прозване Огњена Марија, усташе су похапсиле и побиле више од 1600 Срба, житења Ливна и села Ливањског поља. Побјени су на бројним стратиштима: Пролог, школа у селу Челебић, јамама Бикуша, Равни Долац, Камешница, Тушница, Рубића Долац, Греда, јами изнад села Луснић, ливади Трновац, Малим Вратима и Кожварици у купрешкој шуми Копривници, Засеновићима код Бугојна… Мушкарци, њих преко четири стотине старијих од 13 година, побијени су на стратишту Пролог, а преко 40 у јами Бикуши. На стратиштима у шуми Корпивници побијени су углавном Срби из града Ливна и њихове породице, а у бројним крашким јамама дубоким преко 20 метара животе су лаганом и суровом смрћу окончавала деца и жене, претежно живи бачени у јаме… Готово 250 деце није стасало ни за школу, а млађих до 15 година било је преко шест стотина. Многи српски родови су потпуно затрти, а нека ливањска села су остала без иједног становника српске националности.

У суботу 25. јула, парастос у београдској цркви Светог Марка служио је отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски. У својој беседи, подсетио је 80-ак окупљених на важност чувања сећања на њихове страдале претке, ливањске мученике. Скренуо је пажњу окупљенима да је после рата било покушаја да се број српских жртава умањи и ублажи, претварањем људи у бројке, као што је био случај са спомеником у Челебићу, и скренуо пажњу потомцима да такве грешке треба исправити где је могуће. Након парастоса, окупљени су се задржали у пригодном дружењу у парохијском дому цркве Св. Марка.

По први пут, у недељу 26. јула, парастос ливањским Србима служен је и у Новом Саду, у цркви Св. Кирила и Методија. Молитвено сећање, на коме се окупило 20-ак потомака и поштовалаца ливањских мученика, предводио је отац Велимир Врућинић, и сам родом из ливањског поља.

У среду 29. јула, парастоса у цркви Светог Јована Богослова у Бања Луци служио је отац Жељко Ђурица, парох лијевањски. Осим 20-ак Ливњака, поменуо је присуствова и г. Душан Басташић из братског Удружења грађана ”Јадовно 1941”. Након парастоса, окупљени су се задржали у дружењу и разговору у црквеној сали.

На саму Огњену Марију у капели и спомен-костурници Свете Великомученице Марине у Ливну пред 50-ак окупљених парастос је служио отац Жељко. Поред народа, који се окупио како из града тако и из села Ливањског поља, парастосу су присуствовали и српски министри у Влади Кантона 10 – Драгослав Топић, министар рада, здравства, социјалних питања и прогнаних; Мирјана Стојсављевић-Петраковић, министарка правосуђа и управе; Александар Штрбац, министар господарства.

Педесет година након страдања 1941. године, мошти страдалника су са већине стратишта ексхумиране и сахрањене у спомен-капели. Нажалост, капела је током грађанског рата 1992-1995 тешко оштећена а мошти мученика узнемираване. Капелу тренутно обнављају потомци страдалника окупљени око Удружења Огњена Марија Ливањска и Парохије лијевањске, који су пред Српском православном црквом покренули иницијативу за канонизацију страдалих ливањских Срба.

Мркоњић Град - Славски обред служио је Епископ бихаћко-петровачки господин Атанасије, уз саслужење свештенства мркоњићке парохије, након чега је наступило ломљење славског колача. Владика Атанасије мркоњићанима је пожелио срећну славу и да се доврши све што је започето. “Све оно што смо започели дао Бог да то и заршимо, да погодимо за шта да се ради и да наше кораке усмјеримо у смјеру који је користан за све нас“, рекао је Владика Атанасије.

Минастар финансија Зоран Тегелтија, који је и започео овакав начин обиљежавања крсне славе Општине док је био начелник, рекао је да се на овакав начин слава обиљежава већ десет година. “Хвала начелници што је наставила тадицију да на овакав начин прославља крсну славу.Желим да се захвалим и свим оним људима који су имали храбрости да почну да обиљежавају на овај начин крсну славу општине Мркоњић Град. Многи су нам то оспоравали и у моменту нас је и саме био страх да ли то радимо на добар начин. Благослов и присуство Епископа бањалучког господина Јефрема на овој слави био је знак да добро радимо и да добро организујемо и дочекујемо наше госте. Подижем ову чашу у име проспаритета и развоја нашег града, уз здравље вас и ваших породица и у име и здравље свих гостију’, поздравио је Тегелтија своје мркоњићане.

Начелница општине Дивна Аничић својим суграђанима поручила је да је важно да чувају Републику Српску, као и да се моли Светом пророку Илији за проспаритет града. “Молимо се Светом пророку Илији да нам да мудрости, стрпљења, снаге, некористољубља и правде, молимо се да пољопривредници и привредници раде, да што више запошљавају, молим се за здравље овог града и да се више никада не понови онај рат и да чувамо нашу Републику Српску“, истакла је Аничићева.

Она је подсјетила и на допринос припадника 11. мркоњићке лаке пјешадијске бригаде.  “Свети пророк Илија није само крсна слава општине, то је и Дан 11. мркоњићке лаке пјешадијске бригаде. Хвала свим припадницима те бригаде, као и онима који нису са нама, а јуче смо им одали помен. Хвала им што у били храбри и достојанствени и одлучни у борби.“, рекла је Аничићева.

Милан Стеванић у име бораца и старјешина 11. мркоњићке лаке пјешадијске бригаде пожелио је срећан Дан бригаде. “Републике Српска је настала као круна побједе војске Републике Српске, а извојевана је захваљујући јединству војске, народа и политике. Ево и послије 20 година од завршетка отаџбинског рата борба за Републику Српску не престаје. За њену одбрану потребно нам је јединство свесрпских политичких снага и у то име и у име српског јединства и у име Републике Српске подижем ову чашу и честитам вам Дан бригаде“, истакао је Стеванић.

Након славског обреда, више хиљада мркоњићана који су присуствовали обиљежавају славских свечаности, наставило је славље уз мркоњићку етно групу “Жар“ и популарног поп-фолк пјевача Сашу Матића.

У суботу 1. августа служен је парастос за погинуле борце Отаџбинско-одбрамбеног рата у капели Светог апостола Марка и положено је цвијеће на спомен-обиљежје масовне гробнице на Градском православном гробљу и на Тргу Српске војске. Потом је у Културном центру “Петар Кочић“ одржана и свечана академија у част обиљежавања Дана 11. мркоњићке лаке пјешадијске бригаде.

Поводом обиљежавања крсне славе општине у галерији Културног центра отворена је изложба слика сликарке Мирјане Коџо, те је одржана и Илинданска смотра фолклора.

Липник - Након Свете Архијерејске литургије коју је служио у Санском Мосту и парастоса страдалим Србима на Шушњару, Епископ Атанасије посјетио је подгрмечко село Липник. Испред храма посвећеног Светом Пророку Илији Епископа Атанасија дочекао је протојереј-ставрофор Миладин Тешановић, парох хадровачке парохије, заједно са вјерним народом овог краја. Након освећења темеља парохијског дома Епископ Атанасије у својој бесједи изразио је наду да ће и овај крај наше Епархије бити обновљен али пре свега животом, и позвао све присутне да никада не изгубе повјерење у Бога. Након светог чина настављено је дружење испред храма у Липнику.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка