Из Епархије будимљанско-никшићке
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је у суботу 13. августа 2016. године, на Госпојинске покладе, поводом годишњице од освећења цркве, свету архијерејску Литургију у храму Светог Николаја Мирликијског у Војном Селу код Плава. Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије.
Архипастирском бесједом сабраном вјерном народу обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије, поучавајући о томе колико је важно за сваког православног хришћанина да што чешће присуствује светим службама Божјим на којима се, кроз свете тајне Христове, сједињујемо са Богом и учествујемо у правом, истинском животу.
"На овим светим службама светитељи и анђели Божји дејствују и, стојећи пред престолом Божјим, заступајући нас, низводе Божју благодат на све нас. Када славимо име Божје саборно и заједнички ми се сједињујемо са Господом, али се сједињујемо и једни са другима. Дух Божји прожима наша срца, наше мисли просветљује, сједињује нас у љубави и зато ништа на земљи ову свету службу не може замијенити. Она је узвишенија од сваког другог дјела, од сваког другог посла, важнија и светија, зато је много важно да се што чешће сабирамо на молитву, да изађемо пред лице Божје, да нас осјени Божја милост и Божја благодат, да се умијемо у тим духовним водама, да се очистимо и препородимо, да се обновимо“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
Епископ је присутним вјерницима представио новог пароха за Горње Полимље свештеника Бојана Радуновића. Црква Светог Николаја Мирликијског у Војном Селу код Плава освештана је на празник Преподобне мати Ангелине Српске 2009. када је и установљен дан црквено-народног сабрања.
Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је у петак, 12. августа 2016. годинме на празник Преподобне мати Ангелине Српске, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу. Преосвећеном Владици је саслуживало свештенство и свештеномонаштво наше Епархије. Након одслужене Литургије преломљен је колач хора Преподобне мати Ангелине Српске, који већ више од десет година постоји при храму Светог Василија Острошког у Никшићу и којим руководи диригент проф. Ана Бојић.
Честитајући празник Свете мајке Ангелине, крсну славу овог хора, који својим појањем узноси славу Богу, већ петнаест година, Преосвећени Епископ је пожелио да они и надаље иду путем Свете мајке Ангелине, која је најљепши примјер у нашем роду.
"Нека је срећна слава нашем хору Свете мајке Ангелине, гђи Ани Бојић, диригенту и свим члановима овог хора који, већ 15 година, приноси славу Богу у овом светом храму, својим дивним, преображеним, школованим гласовима украшавају света богослужења и свима нама причињавају велику радост гдје се год појаве и на светим богослужењима и на црквеним свечаностима. Они су радост, понос нашег града, наше Цркве, овог светог храма. Нека их Бог благослови, нека ове дјевојке иду путем Свете мајке Ангелине, која је најљепши примјер у нашем роду“.
"Иако родом из Албаније, сад се сви отимају око њеног поријекла, али, то јемање битно, јер она повезује све балканске народе. Својим животом највише се уградила у нашу свету Цркву, у наш народ, у нашу историју, у светиње, не само манастир Крушедол, него све светиње Фрушке Горе“.
"Епископија сремска је, прије неколико година, установила диван обичај да се носе дјелови моштију Свете мајке Ангелине, који су још сачувани по цијелој сремској Епархији и на данашњи дан буде слава у манастиру Крушедолу. Ништа мање разлога немамо да славимо и ми овдје, или у Скадру Срби и православни Албанци или било гдје на Балкану, јер она је, заиста, величанствен примјер, потврда наше свете вјере, свједочење на дјелу шта значи света православна вјера“, казао је Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
Он је, говорећи о Светој мајци Ангелини, која је била удата за сина деспота ЂурђаБранковића, слијепог тужног, ојађеног човјека али племића српског Стефана, кога су Турци ослијепили, подсјетио да је породица Бранковић дала велике и знамените личности. Већином памтимо Вука,а друге заборављамо,сматра Владика Јоаникије:
"Рођени брат Вуков био је монах на Светој Гори Атонској и оставио је неизбрисив траг у историји манастира Хиландара, а послије је, заједно са једним српским великашем, који се такође замонашио, откупио манастир Светог Павла на Светој Гори и тај манастир су насељавали српски монаси макар двјеста година касније. Из те породице биле су многе знамените личности: жена Вука Бранковића примила је монашки чин, да не говоримо о великом деспоту Ђурђу, оцу Стефановом, свекру Ангелинином“.
"Ангелина јевеличанствен примјер како треба у радостима овог свијета прославити Бога и како треба, а то је посебно важно, носити тјескобе, туге, жалости, несреће које човјека снађу у овом животу. Она је, нажалост, дочекала, не само да сахрани свог мужа, него и да сахрани сина Јована, такође деспота српског, али никада није посустала духом него је увијек радила, увијек Богу приносила своје радости и своју тугу, у свему потврдила своју свету вјеру православну“, истакао је Његово Преосвештенство.
Света Ангелина Српска је оставила неизбрисив траг и духовна је мајка свима нама. Говорити о њеном албанском поријеклу је дивна прилика да се подсјетимо на оно што смо у давној прошлости имали. "И Црнојевићи су се женили албанским одивама, па су били и велики и свети. Да се подсјетимо да су тамо сјајне светиње за које су везани православни Албанци и православни Срби подједнако, да су тамо наши дубоки историјски корјени које смо мало заборавили, славни и величанствени град Скадар који је био стара престоница Зете и увијек престоница младог краља наследника из рода Немањића. Тамо је столовао Свети Стефан Дечански као млади краљ, а касније и цар Душан, исто, као млади краљ“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије, пожеливши на крају своје бесједе, још једном, срећан и благословен празник и славу хора, да иду правим путем Божјим, да развијају своје дарове, да цвјетају, напредују, узрастају, освећују своје душе, да својим појањем славе Бога и да им Света мајка Ангелина увијек буде примјер и покровитељ у све дане њиховог живота.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
