Из Епархије будимљанско-никшићке
Трепча - Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Сергија Радоњешког, у петак 18.јула 2014, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Јевстатија Српског у Трепчи.
Саслуживало је свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког: протојереј-ставрофор Боро Врховац, парох андријевички, јереји Жељан Савић, надлежни парох и Слободан Радојевић и ђакон Агапит Драгојевић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Сабраном вјерном народу, који је приступио Светој Тајни причешћа, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије, говорећи о Светом Сергију Радоњешком, чију седамстогодишњицу рођења, на величанствен начин, овог дана прославља Руска Црква и православни Руси. Овај датум, према Владикиним ријечима, јесте значајан јубилеј и за све православне народе.
"Данас је велико славље, велики сабор свих Божјих Цркава у манастиру Светог Сергија Радоњешког поводом великог јубилеја Светог Сергија Радоњешког, а то је уједно јубилеј свих православних Руса и свих православних народа. Данас се у Тројицесергијевој лаври прославља 700 година од рођења Светог Сергија. Тамо је данас Свјатејши руски Патријарх и представници свих Православних Цркава Божјих, свих народа православних, а, заправо, сабор код моштију Светог Сергија Радоњешког никада не престаје. Тамо ријеке народа, Руса, али и осталих, долазе да се поклоне моштима Светог Сергија Радоњешког“.
"Свети Сергије Радоњешки је дуго био прост монах за кога нико није знао. Касније, када се око њега сабрало монаштво због његових врлина, постао је игуман, али се испоставило да је он, као врлински човјек, духовни отац свима. Њега је руски народ доживио као што Светог Саву доживљава српски народ, да је он духовни отац цијелом руском народу, али он није само руски светитељ, него је васељенски и то се види данас у великом манастиру, великој лаври Тројицесергијевој која је под заштитом Светог Сергија, а под нарочито заштитом Пресвете Богородице, јер се на том светом мјесту Пресвета Богородица са Светим апостолима јављала Светом Сергију Радоњешком“, казао је Његово Преосвештенство.
Владика је додао да између руског и српског народа постоје "неке чудне везе које понекад нису објашњиве“. У вријеме уздизања српског краљевства, касније и царства, кад је српски народ рађао велике личности од Светог Саве, преко Светог Јевстатија, који је родом из Трепче, жупана Првослава и осталих значајних личности из нашег рода, у вријеме када је цвјетала средоњовјековна Србија, Русија је страдала, бивала гажена од Монгола и Татара, непријатеља хришћанства у то вријеме.
"И град Кијев, у коме се зачела Русија, био је спаљен и други стари градови били су више пута опљачкани, порушени, попаљени, све до Светог Сергија Радоњешког. Неких 8 - 9 година прије Косовске битке Свети Димитрије Донски водио је одлучујућу борбу са Татарима, али пошто су Татари били надмоћнији он је отишао код Светог Сергија Радоњешког, 80 км далеко од Москве да тражи благослов, молитвену и духовну помоћ од њега, да се духовно охрабри и укријепи пред одлучујућу битку. Свети Сергије га је благословио да иде у бој и прорекао му: "Само буди храбар, води одлучно војску и Бог ће ти дати побједу“. Са тим благословом кренуо је Свети Димитрије Донски и на Куликовом пољу побједио Монголе и Татаре, сломио кичму заклетом руском непријатељу“.
"Куликово поље је истог значења као и Косово Поље. Нажалост, нама се догодило обрнуто, али тако се догађало много често - када смо ми у пропадању, јаду и у раздорима, тада Русија јача, а ми се у тим моментима окрећемо према великој и славној Русији. Русија јесте велика и славна, а то не значи да нема и мана, али је заиста, велики народ, има велике личности, велике светиње, моћну државу и то за нас много значи. Али, многи би хтјели, и у нашем народу, да покидају те везе, а те везе нијесу од јуче, те везе су трајале вјековима“.
"Ми смо овдје, прошле године, на дан Светог Александра Невског, још једног великог руског светитеља, који се поштује исто као и Свети Сергије Радоњешки, освештали ову цркву, а пошто се Свети Александар Невски слави у Васојевићима ријешили смо, на молбу вјерног народа, људи који су градили ову цркву да устројимо љетњи сабор и договорили смо се да то буде на Светог Сергија Радоњешког“.
"Радо сам се одазвао вашем позиву да данас овдје одслужимо ову свету службу. На такав начин данас смо молитвено заједно и учесници оног великог сабора који се догађа у манастиру Светог Сергија Радоњешког. И ми данас учествујемо у том великом јубилеју Руске Цркве и цијелог православља, јер датуми који су везани за животе светих личности, светих људи постају свети датуми, света времена и нарочито се поштују зато што је Господ њихова дјела испунио вјечним смислом, вјечном истином, правдом, силом и благодаћу Божјом, па су њихови дани свети дани“, поручио је у својој бесједи Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Након свете службе Божије уприличена је трпеза братске љубави коју је приредио Црквени одбор при храму Светог Јевстатија Српског на Трепчи.
Никшић - На празник Светог мученика цара Николаја Романова служена је Света Литургија поводом ктиторске славе Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу.
Литургијом, на дан празника, у четвртак 17. јула 2014, началствовао је архимандрит Данило Трпчевски, игуман манастира Светог Саве у Голији уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва Епархије будимљанско-никшићке.
Вјерном народу сабраном у празничном богослужењу бесједио је архимандрит Данило, говорећи о Светом цару Николају Романовом и царственим мученицима његове породице, који су своју вјеру потврдили дјелима, животом и мученичком кончином.
"Данас прослављамо Свете царске мученике Романове - цара Николаја, царицу Александру, велике књагиње Олгу, Марију, Татјану, Анастасију и царевића Алексеја. Они су били велики страдалници за свету руску земљу, али и за цио православни народ“.
"Свети цар Николај, итекако, је повезан са српским народом у Србији и Црној Гори, јер је он волио страдални српски народ. На дан његовог крунисања за цара 1896. дариван му је дрвени крст, нађен поред обезглављеног тијела цара Лазара Косовског, као поклон Српске Цркве и српског народа. Тај крст, који је он примио са великом захвалношћу и побожношћу, био је можда предзнак и знамење његове будуће мученичке кончине“.
"Света царска породица Романов су ктитори овог светог велељепног храма, који нас подсјећа на славу Руске Цркве, јер је по својој величини, заиста, доминантан и предиван храм. Цар Николај је био ктитор и Краљевског двора овдје у непосредној близини Саборног храма Светог Василија Острошког и Царевог моста у Никшићу“, подсјетио је архимандрит Данило.
Он је истакао да је жртва Светог цара Николаја и његове породице крајња жртва о којој нам говори Господ кроз Јеванђеље, а то је да нема веће љубави од оне кад положиш душу и живот за Цркву своју, за ближње, за народ и светињу брака.
"Царска породица Романов била је благочестива и побожна. Подизали су храмове и манастире широм Русије, помагали свуда и по Европи, гдје су год стигли подизали су велељепне светиње, задужбине. У Светој земљи, Јерусалиму је, по његовом благослову, основана обитељ Свете Марије Магдалине у којој је касније сахрањена сестра царице Александре књегиња Јелисавета. Њихова побожност и вјера је достигла врхунац свега оног што човек може да испуни, положивши живот за Јеванђеље и за ближње своје“, поручио је о. Данило, додајући да је на овај свети дан пострадао и један велики вожд српског народа - генерал Драгољуб Михаиловић.
"И један и други су били вождови, народа руског и народа српског. И један и други су часно носили свој крст, испуњавали свету ратничку дужност, и један и други су пострадали истог дана само што је Драгољуб био генерал, а цар Николај пуковник у војсци. И једном и другом су прављене сплетке и приче да се што више оцрне. Романови су могли да буду канонизовани још раније, почетком или средином 20.вијека, али то није учињено до 2000. када је обављено освећење храма Христа Спаситеља у Москви. Тек тада се народ дозвао себи, тада се народ покајао и отворио му се духовни вид, па је схватио да су они били Свети царствени мученици, велики страдалници за свету руску земљу, а и за цио православни народ“.
"Није у питању светост, да ли је неко свет или није, него је у питању народно покајање и преумљење, да народ схвати колики је гријех кад се убије царски вођа или вођа православног народа“, нагласио је о. Данило.
Поводом ктиторске славе Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, освештан је и преломљен славски колач. Сабрање је поздравио и јереј Миодраг Тодоровић, старјешина храма.
"Пошто нас је толико задужио цар Николај даће Бог да се, макар, једна улица у Никшићу зове његовим именом, не ради њега него ради нас. Сви ми из Никшића требали бисмо да у својим домовима имамо икону царске породице Романових и да се сабирамо у молитви на овај дан. Даће Бог, доћи ће то до наших ушију, до нашег ума и нашег срца. То је онај цар који је стално имао на уму да ће га Бог питати кад се сретну зашто није пожурио са ослобађањем православних народа на Балкану, то је онај цар који је дао ултиматум савезницима да ће иступити из рата ако савезнички бродови не прихвате српску војску. То је она царица којој је нуђено, јер је била њемачког поријекла, спасавање голог живота, али је она то одбила и рекла: Како да идем из Русије, ја у Русији морам да останем, јер сам се овдје два пута вјенчала – једном за супруга Николаја, а други пут сам се вјенчала са Русијом кад смо заједно миропомазани у Москви“.
„Да нам свима буде срећна и благословена слава. Видим, полако, да ће неки људи овај дан узети као своју славу или приславу. Срећан имендан нашој сестри, монахињи Олги из Жупског манастира и да свима буде на многаја љета“, поручио је свештеник Тодоровић.
Ђурђеви Ступови - Празник Светих царских мученика Романових прослављен је молитвеним сабрањем у катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке, Ђурђевим Ступовима.
Свету Архијерејску Литургију на празник Светог мученика цара Николаја Романова, царице Александре и дјеце им Марије, Олге, Татјане, Анастасије и царевића Алексеја, који су звјерски убијени од безбожника у ноћи између 16. и 17. јула 1918. у Јекатеринбургу, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
Саслуживали су јерођакони Агапит Драгојевић и Андроник Ракочевић, сабраћа манастира Ђурђеви Ступови.
Године 2000. Романови су канонозовани од стране Руске православне цркве. У Ганиној јами је подигнут манастир у част Светих Мученика, а у њему је седам цркава, колико је и страдалих чланова царске породице.
Након светог богослужења, у којем су бројни вјерници приступили Светој Тајни причешћа, одслужен је парастос генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске краљевске војске у отаџбини.
Генерал Драгољуб Михаиловић је убијен 17. јула 1946, послије монтираног процеса владајуће Комунистичке партије Југославије. Ни 64 године након његове мученичке смрти не зна се гдје му је гроб.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
